Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дигитални рај

Када је пре нешто више од сто година патентиран апарат назван кинематограф, био је то изум кога је обавијао вео мистерије. На првим биоскопским представама браће Лимијер гледаоци су, посматрајући улазак воза у станицу, поскакали са седишта и побегли из сале. И касније, са развојем онога што смо назвали кинематографија, филм је представљао нешто фасцинантно. У такозваним биоскопима за грош, салама које су биле доступне и сиротињи, тај нови медиј назван је „утехом милиона”.

Са развојем кинематографије, технологија којом су филмска дела снимана постајала је све напреднија и скупља. Неми филм је заменио звучни, црно-бели онај у колору. Филм је постао уносна индустрија, а његове звезде планетарни феномени. Буџети су из године у годину расли, а профит постајао све већи и сигурнији. И ван Холивуда, у малим и великим земљама рађале су се националне кинематографије које су на својим чудним језицима светом проносиле славу сасвим непознатих култура. Филм је постао најбржи начин да се неко или нешто учини познатим.

Међутим, да би млади уметник који жели да се изрази у овом медију, дошао до филма, требало је прескочити небројено много разних, највише финансијских препрека. Филм је, наиме, у међувремену постао толико скупа играчка, да инвеститори нису желели много да рескирају. Измишљени су разни механизми да се капитал уложен у један филмски пројекат осигура. Ствар је постала апсурдна када су трошкови осигурања почели да премашују цену коштања реализације самог пројекта, док су редитељи, који би требало да филм креирају пуштајући машти на вољу, принуђивани да после сваког снимајућег дана потписују изјаву како су снимили баш оно што је написано у сценарију и да нису ништа додали или одузели...

А онда је дошло до обрта! Све до сада сам употребљавао израз „филм”. Он је, међутим, у међувремену – нестао! Нема га више, избачен је из употребе. Највећа фабрика филмске траке „Кодак” је затворена, последња ролна негатива дата је неком познатом фотографу да на њој направи опроштајне фотографије. Покретне слике почињу да се бележе сасвим новом технологијом – дигиталном, која је много јефтинија од филмске траке. Поставља се логично питање да ли је крвавим борбама око новца, престижа и моћи у филмској индустрији дошао крај? Да ли са доласком бескрајних комбинација нула и јединица у филмску производњу стиже и демократија?

Могуће је, на пример, да ће сваки телефон који има камеру способну да направи квалитетне снимке постати креативно оруђе у рукама милиона будућих филмских уметника. И не само то. Данас се у обичном рачунару филмска слика мења, доцртава, богати. Све више се ствара у такозваној постпродукцији, дакле накнадно, после снимања. Слици је могуће додати и одузети било шта. Машта тако полако заузима место реалности, главном упоришту филма. Све је почело да личи на дигитални рај у коме смо сви једнаки и имамо безброј (остваривих) могућности.

То је, наравно, илузија. У исто време, видео-камере, које су постале јефтиније од кикирикија, постављају се свуда: на јавним местима, на кацигама спортиста, испред улаза у станове. Све постаје објекат снимања и тешко је сакрити се од надзорних апарата који прате све детаље наших живота. Ствара се убеђење да се ствари које нису снимљене заправо нису ни догодиле, а репродуковање свега и свачега путем разних сајтова и друштвених мрежа постаје свакодневна пракса. Снимљени ратни сукоби, саобраћајне несреће, први осмеси дражесних беба или несташне куце и маце, постају планетарни феномени виђени од милиона гледалаца.

Јавне личности, нарочито политичари, не само да користе сваку прилику да буду снимљене, већ сами организују своје непрестано појављивање пред гледалиштем. Медији постају моћно оружје којим се отворено манипулише. Успут, потпуно анонимне особе, разни криминалци и старлете који припадају оном што подразумевамо под полусветом, постају део наше стварности. Хтели – не хтели, почињемо да се навикавамо на њихова имена, чудне физиономије и наказни језик којим се изражавају. И ови први, политичари, и ови други, учесници разних „ријалитија”, постају јунаци нашег таблоидизираног света.

Полако схватамо како сваки мобилни телефон може постати одашиљач који ће Служба искористити да нас шпијунира, чак и онда када му је батерија извађена. Није, међутим, потребно да се тајна полиција заинтересује за вас, шпијунске направе се већ продају по бувљим пијацама за мале паре. Постоје десетине рачунарских програма којима можете ући у туђе компјутере, а хакери свакодневно проваљују у туђе податке и животе.

Шта је, дакле, остало за филмску уметност? Да ли она нестаје?

Оно што се не може направити дигитално и на шта се још увек можемо ослонити јесу – идеје и осећања. Снимити нешто што постоји у глави и души мислећег човека јесте врхунска креација са филмском траком и без ње. То ће остати последње упориште уметника који се баве филмом, односно оним што се под тим називом подразумева. У глобализованој стварности која нас засипа огромним количинама духовног смећа нико ипак не може контролисати збивања унутар човека. И као што је Имануел Кант рекао: „Две ствари ме испуњавају све већим страхопоштовањем и дивљењем што их више промишљам – звездано небо нада мном и морални закон у мени”, тако велике, блиставе идеје и дубока осећања остају последња одбрана пред дигиталним рајем.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.