Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Украјинци тврде да су ослободили Београд

Володимир Вјатрович (Фото Украјински институт националног сећања)

„У ослобађању Југославије и Београда 1944. године учествовали су војници, међу којима су Украјинци мобилисани у току рата чинили између 50 и 60 одсто људства“, тврди за „Политику“ историчар Володимир Вјатровић, председник Украјинског института националног сећања. Украјински експерт, који је у Београду учествовао на скупу ОЕБС-а „Поуке Другог светског рата: Сећања и јавне политике“, наглашава ипак да је прецизне податке о броју његових сународника у саставу Црвене армије и операцијама на Балкану тешко утврдити, јер је главнина података остала у московским архивима.

Ваш амбасадор у Србији је истичући допринос Украјинаца заборавио да помене да су они били у саставу Црвене армије, а исто је учинио и амерички амбасадор прошле године. Како то тумачите?

Заједничка јесте Црвена армија, али у њеном саставу била су четири украјинска фронта. Украјинци су се борили против нацизма у више војски. Шест-седам милиона било их је у Црвеној армији, а 1939. у пољској војсци 129.000. Украјинска устаничка армија бројала је још 100.000 људи, а око 200.000 Украјинаца били су део британске, канадске, француске и америчке армије.

На годишњици ослобођења Аушвица Украјинци су од пољских званичника добили признање, опет без помена Црвене армије. Је ли и то оправдано?

Као и приликом ослобађања Београда, они су били део Црвене армије. Али је проблем што се у делу јавности о тој Црвеној армији говори као о руској војсци, а победа СССР-а поистовећује са Русијом. Заборавља се учешће Украјинаца, Белоруса, Казахстанаца, Грузина...

У догађајима на Мајдану 2014. важну улогу одиграле су присталице Стјепана Бандере. Како се о њему говори у украјинским уџбеницима и јавности?

Одговор о Бандери треба раздвојити – ко је он као човек и политичар и како се представља у јавности. Био је предводник илегалних устаника за ослобођење Украјине од било чије окупације. По тој логици може се поредити са револуционарима, као што су Јозеф Пилсудски међу Пољацима, Ирац Мајкл Колинс и Израелац Манахем Бегин.

Зар није разлика у томе што се о Бандери говори и као сараднику нациста и квислингу?

Био је спреман на сарадњу с Немачком, као кључном силом која би помогла Украјини да дође до независности која је и проглашена 30. јуна 1941. Али Хитлер је то поништио и ухапсио Бандеру, и држао га у затвору у Заксенхаузену готово до краја рата. Када су се Совјети вратили, устаници су опет пружали отпор њима, све до почетка шездесетих година. Зато је Москва Бандеру представила као сарадника нациста, па су и данас мишљења подељена. Једни га због борбе за независност Украјине сматрају њеним симболом, а други колаборационистом.

Трају ли поделе из тог грађанског рата и данас и зашто је њихово тумачење толико релевантно за садашњи тренутак у Украјини?

Све што се сада дешава обавезује нас да причамо на исправан начин. Зато што Русија и сада примењује совјетску пропаганду. Термини које Москва опет користи су исти – фашиста, нациста, колаборациониста...

Крим је 300 година био у саставу Русије, 40 година у Совјетској републици Украјини и 23 године део независне Украјине. Има ли Крим право на самоопредељење?

Не треба заборавити ни векове кримског каната, па су и данас главна етничка група тамо кримски Татари. Сада они желе да Крим буде део Украјине и зато трпе руску репресију. Ту живе и Украјинци, Бугари, Грци и Руси и нико није подизао глас за одвајање Крима, док Русија није почела да помаже побуњене групе у Украјини. Та руска анексија и агресија немају ништа са жељом кримских етничких група за самоопредељивањем. 

---------------------------------------------------

Крим као Судетска област

Да ли смо извукли поуке из Другог светског рата?

– Учешће представника неколико десетина земаља јасна је потврда колико је ова тема значајна за савремени свет. Мало ме изненадила позиција руске делегације која је користила совјетске митове и стереотипе, покушавајући на тај начин да монополизује победу над нацизмом. Покушаји да се оправда анексија Крима и агресија у Донбасу више су личили на Хитлерову анексију Судетске области 1938. године. Као да не желе да размисле о трагичном искуству Другог светског рата и уче на његовим грешкама – поручује Вјатровић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar Mladenovic
Krimskih tatara na Krimu ima manje od 13%, manjina su od 18. veka. Rusi apsolutna vecina. Ovaj covek laze.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.