Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отпор према избеглицама – специјалитет „цивилне деснице”

Београдска добродошлица: волонтери деле храну (Фото Танјуг)

„Мађарска поставља ТВ сниматеље дуж границе са Србијом” гласи наслов на сатиричном сајту „Њуз нет”, објављен истог дана кад је свет обишла слика полицајца Реџепа Арифија из Прешева како у наручју држи сиријског дечака.

Дан касније, премијер Вучић је изјавио да су примери српског полицајца и мађарске репортерке – лице и наличје Европе.

Ипак, да није све црно-бело сведочи да и код наших северних суседа постоје поједини гласови, махом из НВО сектора, који се залажу за хуманији третман избеглица у тој земљи. С друге стране, поједини представници деснице у Србији иступају са залагањима за зауздавање таласа миграција на различите начине – од њиховог „прослеђивања” у Хрватску до зидања реплике Орбанове ограде на границама Србије.

Ипак, према мишљењима аналитичара, ставови овдашњих десничарских странака не представљају екстремизам. Штавише, према мишљењу социолога Зорана Стојиљковића, стање код нас је у погледу бујања десничарске реторике у појединим аспектима боље него у ЕУ.

– За разлику од бројних европских скупштина, странке деснице у Србији су ванпарламентарне и нису екстремистичке јер се не залажу за директну примену насиља над маргиналним групама и њихово искључивање из социјалне и политичке заједнице. Стога, екстремизам остаје ексклузивитет „цивилне деснице” ван странака, попут „Образа” и навијачких скупина. Десница данас има утицај не само у колевкама демократије попут Велике Британије и Француске, већ и у њеном својеврсном „римејку” у Немачкој а продире чак у земље као што је Норвешка, где такво лудило никад није постојало – објашњава Стојиљковић.

За одсуство екстремизма према мигрантима у српској јавности, према мишљењу историчара и председника Напредног клуба Чедомира Антића, постоје три разлога.

– Први разлог је то што су и Срби били велики прогнаници и било би крајње нехумано и нелогично да смо ми против њих. Друго, прилив избеглица и миграната није толики притисак на српску економију јер мали број њих жели да остане овде. И треће, српска елита је махом уједињена у позитивном односу према придошлицама. Да је подељена, и народ би вероватно био – наводи Антић.

Управо та подела на левицу и десницу по питању миграната, додаје он, на делу је у ЕУ. У Мађарској на пример, упркос чврстом Орбановом ставу, бивши премијер, социјалиста Журчањи, примио је избегличку породицу у своју кућу.

– Примери полицајца из Прешева и сниматељке из Мађарске су последице не само личног става него и става државе. Рецимо, сниматељка која је саплела избеглицу јесте урадила недопустиву ствар, али је она из њеног угла помагала полицији. У Србији је став другачији и то је добро – истиче Антић, примећујући да земље које окупљају 700 милиона становника праве невероватан проблем око 250.000 или потенцијално милион избеглица, а Србија, која је преживела рат, санкције, одлив становништва и још штошта га не прави.

Међу ставовима српских десничарских странака, ипак, постоје нијансе. Ненад Поповић, лидер СНП-а, отворено се залаже за изградњу зида на граници Србије с Македонијом, тврдећи да Орбан за своју ограду има прећутну подршку Брисела и Меркелове. Радикали сматрају да избеглице треба преусмерити у Хрватску или похапсити као војне бегунце. Двери тврде да нису против миграната, већ се супротстављају тежњи ЕУ да од Србије направи „највећи азилантски центар у Европи” и домаћој власти која „жели да Србију насели имигрантима”. ДСС, чини се, више користи тематику избеглица за критику ЕУ него за ударање пацки српској власти.

Ниједан од тих ставова не представља екстремизам, сматра Зоран Стојиљковић.

– ДСС је странка салонског, грађанског национализма несклона радикализацији и они су најсличнији групацији демохришћанских странака којој су и припадали. Двери су на трагу националних конзервативаца у европском парламенту односно групације евроконзервативаца попут Најџела Фарела у Британији или Марин ле Пен. Радикали су на националистичкој десници, али они са мигрантима махом поентирају на регионалне теме. То је онај најшири план који каже: нека иду тамо где има простора за њих или код „бољих Европејаца” попут Хрвата. А СНП имитира европске националисте класичног профила с наглашеном темом одбране националног интереса, попут Орбана – сумира Стојиљковић.

Управо ће СНП вероватно највише потенцирати тему миграната и у евентуалној предизборној кампањи, сматра Бојан Клачар, извршни директор Цесида.

– Лидер СНП-а Ненад Поповић покушава да направи специфичну разлику у односу на конкуренцију с деснице јер је релативно недавно формирао странку.

Из угла бирача којима се обраћа, његова аргументација има логику јер поставља питање зашто Србија, која није у ЕУ, ради нешто што не раде ни њене чланице. Ипак, његов став да ЕУ прећутно подржава Орбана не стоји, јер је само у Минхен ушло 35.000 миграната за протеклих неколико дана – појашњава Клачар.

Чини се да су близу СНП-ове реторике идеје и Двери, додаје он, док за ДСС тема миграната не би требало да буде међу главним адутима. Код радикала, посезање за избеглицама ће зависити од процене Војислава Шешеља у тренутку расписивања избора, али и његове позиције у моменту кампање. При том, Клачар мисли на његово здравствено стање и нерешену причу с Хагом.

С друге стране, ни то што према појединим истраживањима и до 76 одсто испитаника има позитиван став према избеглицама, не би требало да повећа гласове владајућим странкама.

– Мигранти пролазе кроз релативно мали број градова и имају контакт с релативно малим бројем људи, па би на изборно опредељење та тема могла да утиче превасходно на грађане места попут Прешева и Кањиже. Али, не очекујем преливање осетне количине гласова на страну владајућих странака због теме миграната, која је ипак важнија за мање странке деснице – наводи Клачар.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.