Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли је време да одбацимо реч „мигрант”

Будимпешта: избеглице моле за помоћ (Фото Танјуг)

Читајући неки британски таблоид, можете да се запитате да ли је Европа 2015. поново у опасности да је освоји Монголско царство.

Континент је под „опсадом”, наводе новине, суочен с „инвазијом” „хорде”. Делови Европе су постали као „ратна зона”, кажу, док странци „пљачкаши” опседају границе. Реалност је, наравно, да нема војске на капијама. Мигранти који задају Европи такве бриге не стижу ратним бродовима. Већина долази чамцима трговаца људима, ако уопште стигну.

Није тешко видети да језик може да има опасан утицај на дискурс око миграната.

„Речи које преносе пренаглашено осећање претње могу да подстакну антимигрантско расположење и атмосферу нетолеранције и ксенофобије”, рекао је недавно Александар Бетс, директор Центра за студије о избеглицама на Универзитету Оксфорд.

Критичка анализа увредљивих речи коришћених за описивање миграната врло је мудра, али неки су отишли још даље. Прошле недеље, Ал Џазира на енглеском је објавила да за разлику од других водећих новинских организација неће више да користи реч „мигрант”.

„Заједнички појам мигрант више не одговара сврси када се описују ужаси који се одвијају у Медитерану”, објаснио је у свом блогу Бери Малоун, онлајн уредник Ал Џазире на енглеском. „Од дефиниције из речника, она је еволуирала у средство дехуманизације и дистанцирања, грубу увреду”, додаје.

Уместо тога, Малоун је написао, његова организација користиће термин „избеглица” за оне који прелазе Медитеран. „Мигрант је реч која одузима глас тим напаћеним људима”, закључио је Малоун. „Ако кажемо избеглице, то ће бити макар покушај да им га бар мало вратимо.”

Малоунов блог је погодио право у центар. У време писања овог текста, био је најчитанији чланак на енглеској Ал Џазири и више од 50.000 људи га је лајковало на Фејсбуку. Летимичан поглед на коментаре говори да су реакције углавном позитивне. Малоун је испричао да му је уредник једног великог листа рекао да је променио терминологију на насловној страни пошто је прочитао његову причу.

Али, зашто је тако лоше бити „мигрант”? У теорији, то би требало да буде прилично неутралан термин. За потребе статистике, Организација за економску сарадњу и развој описује „међународног мигранта” као неког ко је био ван своје земље рођења или држављанства најмање две године. По дефиницији коју користе Уједињене нације, то може да буде „свако лице које живи привремено или трајно у земљи у којој није рођено, и стекло је неке значајне друштвене везе у тој земљи”.

По овим дефиницијама, чини се да „мигрант” може да се односи на сваког ко живи у иностранству дужи период – амерички банкар који живи у Лондону сматраће се за миграната, на пример. Међутим, лако је видети негативне конотације које је ова реч добила у последње време у Европи.

Кејти Хопкинс, контроверзна британска списатељица и јавна личност, упоредила је мигранте с „бубашвабама” у колумни у листу „Сан”. Како је у једном твиту написао  Даниел Трилинг, уредник „Новог хуманиста”, „у неким круговима, реч ’мигрант’ је променила значење од ’особе која мигрира’, у ’није човек’”.

Део проблема може да буде то што се на међународном нивоу разликују дефиниције ко јесте, а који није мигрант. Погледајте ову која се користи у речнику Института за миграције:

„Појам мигрант обично покрива све случајеве у којима је особа слободно донела одлуку да се одсели из разлога ’личне погодности’ и без интервенције спољног принудног фактора; дакле односи се на особе и чланове породице који се селе у другу земљу или регију да би побољшали свој материјални или социјални положај и поправили изгледе за себе или своју породицу”.

Ова дефиниција у јасној је супротности с Конвенцијом о избеглицама из 1951, која дефинише избеглице као некога ко се:

„... због основаног страха од прогона на основу расе, вере, националности, припадности одређеној друштвеној групи или због политичког мишљења налази изван земље свог држављанства и није у стању или због страха не жели да се стави под заштиту те земље”. Једноставно речено, ове дефиниције кажу да мигрант доноси одлуку да оде, док је избеглица приморан да оде.

Ово није само семантика. Закони диктирају да европске земље морају третирати некога ко бежи од прогона другачије него некога ко је направио избор да се пресели из економских разлога. На пример, док Немачка прихвата похвално велики број избеглица из Сирије, министар унутрашњих послова Томас де Мазиер недавно је изјавио да је „неприхватљиво” да је 40 одсто од укупног броја захтева за азил дошло из балканских земаља у којима није било сукоба. Ови људи ће бити депортовани, рекао је Де Мазиер – и мораће да плате трошкове сопствене депортације.

Неки кажу да потез Ал Џазире боље одсликава тренутну кризу у Европи, где велика већина оних који стижу беже од сукоба попут оних у Сирији или Ираку или од репресивних режима као што је у Еритреји. „Веома је важно да схватимо да су садашњи изазови у Европи и глобално углавном резултат кретања избеглица, а не само ’криза миграната’, како имплицира већина политичара и медија”, објашњава Бетс с Универзитета у Оксфорду.

Други, међутим, брину да, иако су у основи потеза Ал Џазире добре намере, такође постоји ризик да поједностави кризу још више.

„Као што је нетачно претпоставити да чамцима стижу само економски мигранти, такође не треба претпоставити да су сви избеглице”, каже Бил Фрелик, директор програма за избегличка права у Хјуман рајтс вочу, наглашавајући да сиромаштво није довољно да би се неко квалификовао као избеглица.

Џудит Вонберг, пишући за Мрежу за права миграната, има један од најјачих аргумената против одлуке Ал Џазире:

„Одбацујући термин ’мигрант’ и користећи уместо њега ’избеглице’ као средство за буђење емпатије и саосећања, Ал Џазира даје кредибилитет ускогрудим гласовима које нам говоре да мигранти нису достојни нашег саосећања”, пише Вонберг. Уместо тога, Вонберг тврди да треба поново прихватити реч „мигрант” као коректан и неутралан опис људи који прелазе границе.

То је можда лакше рећи него учинити. Језик се временом мења и то на начин који је обично изван контроле било које групе. Малоун каже да ће се Ал Џазира радо вратити на реч „мигранти” ако осети да су негативне конотације отклоњене, али му је тешко да замисли да ће то да се оствари. „У идеалном свету, можда ни реч ’избеглица’ ни ’мигрант’ не би била коришћена ни извитоперена. И можда бисмо сви били само људи. Нажалост, нисмо још стигли дотле.”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.