Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поправни у Вашингтону

У тренутку док будете читали овај текст Александар Вучић ће управо полагати велики поправни испит у Вашингтону. Последња, јунска посета, упркос сензационалистичким најавама и егзалтираним коментарима српских медија, није прошла најбоље. Заправо, реално говорећи, чак независно од изненадне смрти Бајденовог сина, због које није дошло до планираног сусрета са америчким потпредседником (па чак ни са државним секретаром Керијем), посета је била доста близу фијаска. А снимак усамљеног српског премијера на травњаку испред Беле куће данима је служио као неисцрпна тема за завитлавање по друштвеним мрежама.

Поред дирљивих, мада прилично комичних напора режимских пропагандиста да неуспех представе као политички тријумф, и амбасадор Кирби је, разуме се, давао похвалне изјаве и превијао дипломатске облоге на премијерову главу, што, уосталом, једним делом и спада у опис његовог амбасадорског посла, а делом је вероватно и прао своју потенцијалну одговорност због не баш најбоље организоване посете.

Но, по свему судећи, Вучић се овај пут много боље припремио и у Вашингтон носи неке конкретне дарове у виду новог пакета бриселских споразума, хрпе ЕУ похвала за филантропску политику према мигрантима са Блиског истока (плус самарићанско држање и помирљиве изјаве поводом напада у Поточарима), као и – за Американце не од мање важности – првих пресуда за паљење америчке амбасаде након протеста „Косово је Србија“ у фебруару 2008.

Тај труд није остао незапажен и непохваљен од домаћина. Који, међутим, не би били то што јесу када би пропустили да високом госту у торбу не натрпају још мало политичког и дипломатског камења. Тако је поменути господин Кирби, уз похвале за изречене пресуде за напад на америчку амбасаду, истакао да је неопходно „утврдити ко је одговоран за то што је полиција напустила обезбеђивање зграда амбасада САД, Немачке и Хрватске током митинга 2008. како би ти случајеви коначно били закључени“. (Другим речима, ставио је до знања да се САД неће задовољити само „ситним рибама“, непосредним извођачима, хулиганима и навијачима.) А посебно је нагласио да ће теме Вучићеве посете бити бити „пут Србије ка ЕУ, бизнис, али и случај браће Битићи“. Такође, иако то амбасадор овај пут није поменуо, нема готово никакве сумње да ће се од Вучића вероватно тражити и још конкретније ограђивање од Милорада Додика и индепендистичких амбиција Републике Српске, као и неко додатно дистанцирање од Русије.

Што због свог карактера, што због статуса највеће светске силе, Американци не воле половњачка и недоречена решења, а поготово не балканско политичко фолирање – осим уколико је оно само за унутрашњу употребу, то јест, зарад лакше продаје зацртаних директива локалном јавном мњењу. Као некада Стаљин од Тита, тако и сада Вашингтон од Вучића захтева пуну послушност и кооперативност у спровођењу америчких интереса и евро-атлантске политике у региону. Данас би Руси, као некада Запад, били задовољни нашом, макар и делимичном неутралношћу – што, поред осталог, показује и колико се у међувремену променила и нагнула светска геополитичка оса.

Реалност је да ће свако ко буде на власти у Србији бити под огромним притиском да чини крупне и болне уступке зарад ситног – и најчешће личног – политичког ћара. Па шта је онда проблем, то јест, шта се мења и у чему је разлика између актуелне власти и осталих пре и, евентуално, после ње? Само у томе што, насупрот свему ономе што нам се свакодневно емитује са официјелних и незваничних режимских говорница, због своје политичке биографије и начина на који је дошао на власт, Александар Вучић напросто има мање поверење и мора да чини много веће уступке од готово свих других, бивших и садашњих, на српској политичкој сцени. И то је истовремено и његов и наш највећи проблем.

Искрено говорећи, уколико би заиста успео да задовољи Американце бар упола као што је, наводно, усрећио Ангелу Меркел, и при том не разочара Путина и сачува виталне српске националне интересе, Вучић би – без све шале – заслужио (непостојећу!) Нобелову награду за политичку вештину и личну генијалност. У противном, остаће му само медаља за демагогију, политичко конвертитство и медијско спиновање.

Коментари43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.