Бумеранг

На листи дежурних криваца за избегличку кризу у Европи од јуче се налази и УНХЦР, организација за решавање питања избеглица. Један број експерата тврди да је та агенција морала да буде „одлучнија у отварању врата за избеглице”. Испада да је требало да Антонио Гутерес убеди Виктора Орбана да не гради зид, а Дејвида Камерона да не поставља страже испред тунела у Калеу, те да је УНХЦР крив што су ови лидери суверених земаља одлучили да по Европи поново постављају ограде и бодљикаве жице.

Уместо да дописујемо нове кривце, што се не бисмо вратили на почетак, у време док су сви они који су данас на граници Мађарске и Србије, или већ у срцу Немачке, или се утапају у Егејском мору, још живели у Сирији? Како су се ти људи обрели пред кордонима и пендрецима мађарске или македонске полиције бежећи од групе која је себе прозвала Исламском државом?

Шта се десило у Дамаску, Алепу, Хомсу, Раки… пре него што је проблем стигао до Гутереса и УНХЦР-а? То моралисти прескачу и одмах прелазе на лекције о томе како поступати са групом жедних, гладних, некад и покислих људи затечених под ведрим небом негде око Суботице, Будимпеште или Регензбурга.

Шта се пре четири или пет година дешавало у Сирији и околним земљама, у време док је Башар Асад у западним метрополама сматран претњом као данас ИД? На то питање би сигурно могле да одговоре владе неких држава пре него УНХЦР.

Ако су некада улагале велики новац у војне интервенције и мировне мисије, зар не би данас било логично да силе попут Британије, САД или Француске, кад већ нису неутралисале Исламску државу и друге опасне групе, обезбеде довољно евра, долара или фунти да прихвате све избегле и поднесу терет колики, на пример, подноси и Немачка?

Пре шест деценија ЦИА је измислила термин „блоубек”, који користи кад јој се последице неке њене акције врате у лице. У обавештајном жаргону први пут је поменут после преврата и инсталирања шаха у Ирану 1953/1954.

Данас делује као да су неке велике силе због политике на Блиском истоку добиле више таквих шамара – од муџахедина, који су слављени као борци за слободу у Авганистану, против СССР-а, и снабдевани „стингерима”, да би ускоро постали зли претходници талибана. Данас амерички авиони у Ираку бомбардују америчке тенкове који су из руку ирачке војске доспели у редове ИД.

Наравно да тим владама не пада ни на памет да узроке избегличке кризе виде у својим пропустима и да по сваку цену желе да избегну да плате последице и да ту цену плати неко други, можда део и Србија, преко чије територије ступају људи чијој несрећи ни на који начин није допринела.