Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бумеранг

На листи дежурних криваца за избегличку кризу у Европи од јуче се налази и УНХЦР, организација за решавање питања избеглица. Један број експерата тврди да је та агенција морала да буде „одлучнија у отварању врата за избеглице”. Испада да је требало да Антонио Гутерес убеди Виктора Орбана да не гради зид, а Дејвида Камерона да не поставља страже испред тунела у Калеу, те да је УНХЦР крив што су ови лидери суверених земаља одлучили да по Европи поново постављају ограде и бодљикаве жице.

Уместо да дописујемо нове кривце, што се не бисмо вратили на почетак, у време док су сви они који су данас на граници Мађарске и Србије, или већ у срцу Немачке, или се утапају у Егејском мору, још живели у Сирији? Како су се ти људи обрели пред кордонима и пендрецима мађарске или македонске полиције бежећи од групе која је себе прозвала Исламском државом?

Шта се десило у Дамаску, Алепу, Хомсу, Раки… пре него што је проблем стигао до Гутереса и УНХЦР-а? То моралисти прескачу и одмах прелазе на лекције о томе како поступати са групом жедних, гладних, некад и покислих људи затечених под ведрим небом негде око Суботице, Будимпеште или Регензбурга.

Шта се пре четири или пет година дешавало у Сирији и околним земљама, у време док је Башар Асад у западним метрополама сматран претњом као данас ИД? На то питање би сигурно могле да одговоре владе неких држава пре него УНХЦР.

Ако су некада улагале велики новац у војне интервенције и мировне мисије, зар не би данас било логично да силе попут Британије, САД или Француске, кад већ нису неутралисале Исламску државу и друге опасне групе, обезбеде довољно евра, долара или фунти да прихвате све избегле и поднесу терет колики, на пример, подноси и Немачка?

Пре шест деценија ЦИА је измислила термин „блоубек”, који користи кад јој се последице неке њене акције врате у лице. У обавештајном жаргону први пут је поменут после преврата и инсталирања шаха у Ирану 1953/1954.

Данас делује као да су неке велике силе због политике на Блиском истоку добиле више таквих шамара – од муџахедина, који су слављени као борци за слободу у Авганистану, против СССР-а, и снабдевани „стингерима”, да би ускоро постали зли претходници талибана. Данас амерички авиони у Ираку бомбардују америчке тенкове који су из руку ирачке војске доспели у редове ИД.

Наравно да тим владама не пада ни на памет да узроке избегличке кризе виде у својим пропустима и да по сваку цену желе да избегну да плате последице и да ту цену плати неко други, можда део и Србија, преко чије територије ступају људи чијој несрећи ни на који начин није допринела.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.