Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заблуда о безбедности у време социјализма

Неретко слушамо приче, углавном старијих, о томе да су у време Броза могли спавати било где, то јест да није ни приближно било оваквог насиља и слабе безбедности. По свему, судећи реч је о њиховом субјективном осећају, који нема много везе са стварношћу. Наиме, статистика умрлих према пореклу насилне смрти указује на сасвим супротно: број убистава у нашој земљи се с временом практично смањивао и тај тренд се наставља.

Бивша Југославија, ако се погледа број убистава, није била угодно место, барем гледајући данашње параметре. Број убистава се са просечних 825 у периоду 1950–1954, и поред раста популације, до 1989. преполовио. Још бољи тренд забележен је у Србији. Док је 1950. било извршено 397 убистава, 1977. тај број је пао на 193, да би их 1990. било 163. То је пад за скоро три петине, упркос снажном расту популације, посебно на Космету. Тренд је исти и за централну Србију и Војводину, где је 1956. било 245 убистава, док тај број већ 1977. пада на 166. Смањење број убистава се наставља, те 1981. износи 150, а 1990. 138.Идентичан број убистава забележен је и 2004, да би већ 2012. број убистава пао на 118. После ексцесног благог раста 2013 (130), број убистава је 2014. додатно опао, на 113. Охрабрује и да се највећи део злочинаца налази иза решетака, то јест проценат расветљавања убистава је последњих година константно изнад 80 одсто.

И статистика кривичних дела против живота и тела има охрабрујући тренд. Таквих кривичних дела у Србији је било скоро осам хиљада 1947, те чак дванаест и по хиљада 1960. Од тада тај број почиње да опада и током наредних тридесет година се више него двоструко смањује, да би 2005. био додатно умањен (на 3.865), док је 2013. износио 3.681.

И у међународним поређењима стојимо веома добро. У нашој земљи се 2014. на сто хиљада становника догодило 1,6 убистава, што је блиско просеку Европе, која је најбезбеднији континент у свету. Веома сличну стопу убистава имају и наши суседи Хрватска, Македонија и БиХ, док је у Албанији та стопа чак пет, а у Црној Гори три и по (извештај ОУН и Светске здравствене организације). У том погледу најгора је ситуација у Латинској Америци, на Карибима и у Африци. У Европи су највише стопе убистава имале Литванија, Естонија и Русија (више од осам жртава на сто хиљада становника).

Иначе, глобални је тренд да стопа урбицида (број убистава на укупан број одрасле мушке популације) снажно опада.

Ма како то прогресивистички звучало, безбеднији смо него раније. На то, можда парадоксално, имплицитно указује и повећан ниво депресије, која се практично не јавља у ситуацијама када постоји и минимална животна угроженост.

*Институт за европске студије

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.