Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жртвовање Блиског истока

Ако је неко уопште сумњао у руско војно ангажовање у Сирији, ове недеље недоумице су распршене уз прасак. Неколико дана је руска авијација бомбардовала положаје Исламске државе (ИД), не пропуштајући да у исто време сручи кишу пројектила и на положаје сиријских побуњеника, градећи тако платформу за опстанак свог штићеника у Дамаску – Башара ел Асада. Владимир Путин је гурнуо ногу у врата која су претила да се залупе за сваки руски утицај на Блиском истоку и, по свему судећи, не намерава задуго да је извуче. Савезници које је пронашао у Техерану, Багдаду и Дамаску ту су да потпомогну формирање једне нове политичке реалности у ионако трауматизованом региону. И није овде реч о некаквој борби против тероризма или бици за ослобађање народа које џихадисти тлаче. Блиски исток је као и много пута до сада само плен који су, у зависности од историјског контекста, черупале велике силе. Полигон на којем још једном на црту излазе два вечита ривала: Вашингтон и Москва.

НОВО ЛИЦЕ ХЛАДНОГ РАТА: У каквом лицемерном свету живимо читалац је могао да се увери само овлашним прегледом западне штампе непосредно после руских ваздушних удара у Сирији. Пренемагања о непоштовању демократије (из уста истих оних који су посејали хаос), вечита мантра о Путиновом силеџијству и – критике повреде међународних правних норми. Од истих оних који нису марили за мандат Уједињених нација када су кретали у војне походе од Авганистана и Ирака до подупирања промена недемократских режима у таласу „арапског пролећа”, а све са једним те истим исходом: насиље, беда и избеглице.

Најугледнији западни коментатори спочитавају Русији да је започела акцију у Сирији због сопствених интереса. Кажу да је Путинов прави мотив да заштити руску поморску базу Тартус, која је последња војна испостава тог калибра преостала Москви изван граница некадашњег Совјетског Савеза. У праву су.

Русија се прозива и за „интервенционизам”, „самовољно уређивање међународних односа”, а све због прве руске интервенције изван простора СССР-а од краја хладног рата. И у томе су у праву.

Али нису у праву када Москви замерају борбу за једину преосталу базу, док у исто време Америка широм света има више од 1.000 база и других војних објеката. Нису у праву ни када се згражавају због руске акције, критикујући Москву за самовољу, када Вашингтон као победник хладног рата годинама кроји међународне односе по својој мери.

Обуздавање (containment) Москве – америчко спољнополитичко опредељење које је још 1947. дефинисао Џорџ Кенан – подједнако актуелно звучи и данас.

„Главни елемент сваке америчке политике према Совјетском Савезу мора да буде дугорочно, стрпљиво, али одлучно и будно обуздавање свих руских експанзионистичких тежњи”, написао је овај у то време будући амерички амбасадор у Београду у чланку у „Форин аферсу”. Његове тезе су постале јеванђеље хладног рата, а америчка администрација их је пригрлила као доминантну политичку филозофију и у наредним годинама на све начине покушавала да „обузда” совјетску експанзију. Трагове таквог приступа видели смо у Украјини, а данас смо, додуше у блажем облику, сведоци покушаја руског „обуздавања” и у Сирији.

ШАРАДА НА ИСТ РИВЕРУ: Оно што је кулминирало средином недеље почело је у понедељак. Палата Уједињених нација на њујоршком Ист риверу под својим сводовима је окупила цвет светске политике. Свако ко нешто значи у међународним односима, или би желео да се тако прикаже, потрудио се да се појави на заседању Генералне скупштине УН, у години када светска организација слави 70. рођендан, а њен стварни утицај је све слабији. Све очи биле су упрте у дуго најављивани сусрет Барака Обаме и Владимира Путина. Двојица председника су у разговору иза затворених врата „пробила” планирани термин, а шта су говорили – до јавности је стигло углавном у мрвицама. Било је, међутим, бескрајно занимљиво слушати њихове говоре у УН. Обама је грмео да Асад мора да оде, док је Путин узвратио да сиријски председник мора да остане на власти. Оно што је за једног део проблема, за другог је део решења.

Америчком председнику, истом оном који шаље дронове на Блиски исток, била су пуна уста демократије и заштите људских права сиријских грађана. За шефа Кремља, истог оног који из гвоздене песнице не испушта апсолутну власт, Асад је легитимни председник иако контролише само петину сиријске територије. У најбољем од свих светова деловало би да се двојица председника споре око принципијелних питања и виших вредности какве су демократија или легалитет изабраних представника. Истина је, међутим, много мање романтична. Асад је тек лутка на концу, „корисни идиот”, који може да послужи да се иза њега сакрију прави интереси. Свеједно, Обама и Путин су вешти глумци, којима је говорница Генералне скупштине УН послужила као сцена за представу која је постала догађај сезоне и о којој ће сви да причају.

А Блиски исток, разапет туђим интересима, наставља да крвари док река избеглица све јаче тече ка Европи. А ту ни жилет-жица више неће помоћи.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.