Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је српски постао српскохрватски

Порцелански медаљони из атељеа Тера Данубијус M. Вукановића Мишела (Александар Додиг/Брзопис)

Ср­би су на по­чет­ку 20. ве­ка има­ли свој пра­во­пис, да би по­том ушли у срп­ско­хр­ват­ско пра­во­пи­сно и је­зич­ко за­јед­ни­штво, из ко­га су иза­шли тек на кра­ју истог ве­ка. За­јед­ни­штво је би­ло ре­зул­тат по­ли­тич­ких, кул­тур­них и (со­цио)лин­гви­стич­ких при­ли­ка кроз ко­је су про­шли на­ро­ди Ср­би­је, Хр­ват­ске, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и Цр­не Го­ре.

Це­ло­ви­та исто­ри­ја срп­ског пра­во­пи­са до са­да ни­је на­пи­са­на. Ми­сли­мо на пе­ри­од од Ву­ка Ка­ра­џи­ћа до да­нас. Раз­у­ме се да је и пре то­га би­ло пи­сме­но­сти, али је Вук ре­фор­мом на­пра­вио пра­во­пи­сни дис­кон­ти­ну­и­тет са пре­ђа­шњим пе­ри­о­дом. Илу­стра­тив­не су ре­чи Иве Ан­дри­ћа, ко­ји ни­је спо­рио Ву­ко­ву ре­фор­му, али је на­пи­сао: „Као сва­ки ре­фор­ма­тор. Вук је био и ру­ши­тељ и гра­ди­тељ, и ви­ше гра­ди­тељ не­го ру­ши­лац, али је са­вре­ме­ни­ци­ма, на­ро­чи­то у пр­во вре­ме, мо­ра­ла би­ти мно­го ви­дљи­ви­ја ру­ши­лач­ка стра­на ње­го­вог пот­хва­та.“

Исто­ри­ју срп­ског пра­во­пи­са мо­гли би­смо по­де­ли­ти у три пе­ри­о­да. Пр­ви, је до­ву­ков­ски пе­ри­од, по­том сле­ди ву­ков­ски, и тре­ћи је по­сле­ву­ков­ски.

До­ву­ков­ски пе­ри­од по­чео је сло­вен­ском, тј. срп­ском пи­сме­но­шћу и за­вр­шио се 1818. го­ди­не Срп­ским рјеч­ни­ком Ву­ка Ка­ра­џи­ћа. Иако је ве­о­ма ду­го тра­јао, не­ма ве­ли­ког зна­ча­ја за са­вре­ме­но ста­ње на­ше ор­то­гра­фи­је.

Ву­ков­ски пе­ри­од тра­јао је по­ла ве­ка, по­чео је 1818. и за­вр­шио се 1868, че­ти­ри го­ди­не по­сле Ву­ко­ве смр­ти, ка­да је ски­ну­та и по­след­ња за­бра­на са Ву­ко­вог ре­фор­ма­тор­ског ра­да у Ср­би­ји. Ву­ков пра­во­пис код Ср­ба је у упо­тре­би још од ства­ра­ња, али пот­пу­но од ко­нач­ног озва­ни­че­ња (1868), до да­нас, са ма­њим из­ме­на­ма у не­ким слу­ча­је­ви­ма. Ка­сни­је је си­сте­мат­ски из­ло­жен у Срп­ској гра­ма­ти­ци Сто­ја­на Но­ва­ко­ви­ћа (1894) и у сту­ди­ји Љу­бо­ми­ра Не­ди­ћа О пра­во­пи­су и ин­тер­пунк­ци­ји (1894).

Пр­ва два пе­ри­о­да је­су це­ли­не ко­је ни­је ну­жно де­ли­ти на но­ве пот­пе­ри­о­де, док се за тре­ћи пе­ри­од то не мо­же ре­ћи. По­сле­ву­ков­ски пе­ри­од об­у­хва­та крај де­вет­на­е­сто­га и цео два­де­се­ти век и мо­же би­ти по­де­љен на че­ти­ри пот­пе­ри­о­да: а) пе­ри­од кон­со­ли­до­ва­ња нор­ме (1868–1923); б) пе­ри­од Алек­сан­дра Бе­ли­ћа (1923–1960); в) пе­ри­од Ма­ти­це срп­ске (1960–1993) и г) но­ви пе­ри­од (по­сле 1993).

Срп­ски пра­во­пис је на пре­ла­зу из 19. у 20. век већ кон­со­ли­до­ван и ста­би­лан. То је пе­ри­од ка­да су при­хва­ћени у це­ли­ни срп­ски пра­во­пис и Ву­ко­ва пра­во­пи­сна ре­ше­ња пре ства­ра­ња пр­ве Ју­го­сла­ви­је. Пра­во­пи­сно при­бли­жа­ва­ње Хр­ват­ске и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не де­си­ло се кра­јем 19. ве­ка, не­ко­ли­ко де­це­ни­ја пре ства­ра­ња пр­ве Ју­го­сла­ви­је, а Цр­на Го­ра је све до кра­ја 20. је­зич­ки и пра­во­пи­сно би­ла срп­ска.

Крај 19. ве­ка је и пра­во­пи­сно и је­зич­ки у це­ли­ни био пе­ри­од ка­да су се Хр­ва­ти пот­пу­но при­бли­жи­ли Ср­би­ма. Та­да су до­би­ли пра­во­пис на Ву­ко­вим и вук-да­ни­чи­ћев­ским осно­ва­ма и пра­ви­ли­ма, а Ву­ков прин­цип „Пи­ши као што го­во­риш“ у За­гре­бу је ту­ма­чен „Пи­ши као Вук“. У Хр­ват­ској се 1892. по­ја­вио Хр­ват­ски пра­во­пис Ива­на Бро­за ко­ји ће, с ма­њим из­ме­на­ма, ка­сни­је као Бо­ра­ни­ћев, функ­ци­о­ни­са­ти све до 1960. го­ди­не. Аутор у пред­го­во­ру пи­ше (1892): „Ја сам из­ра­дио пра­ви­ла у глав­но­ме пре­ма на­че­ли­ма ко­јих се др­жао Вук и Да­ни­чић, а са­мо гдје­што од­сту­пио сам од њи­хо­ва пи­са­ња.“ 

Иако под оку­па­ци­јом, Бо­сна и Хер­це­го­ви­на је кра­јем 19. ве­ка у це­ли­ни при­хва­ти­ла срп­ски пра­во­пис и ње­го­ва ре­ше­ња, о че­му илу­стра­тив­но све­до­чи ци­тат из Ре­ви­зи­је пра­во­пи­са срп­ско-хр­ват­ско­га је­зи­ка ко­ји је пот­пи­сао за­ме­ник зе­маљ­ског по­гла­ва­ра у Са­ра­је­ву: „За пи­сме­но упо­тре­бља­ва­ње срп­ско-хр­ват­ско­га је­зи­ка уве­ден је 1883. у ово­зем­не јав­не уре­де и шко­ле тзв. Вук-Да­ни­чи­ћев фо­нет­ски пра­во­пис.“ 

Ср­би су кра­јем 19. и по­чет­ком 20. ве­ка до­би­ли не­ко­ли­ко пра­во­пи­сних при­руч­ни­ка и пре пра­во­пи­са Алек­сан­дра Бе­ли­ћа из 1923. Та­кви су Срп­ски пра­во­пис за школ­ску упо­тре­бу (1884) Сте­ве Чу­ту­ри­ла и Срп­ска гра­ма­ти­ка са пра­во­пи­сом (1912) и Срп­ски пра­во­пис за сред­ње шко­ле (1914) Ми­ла­на Пе­тро­ви­ћа. 

Бе­ли­ћев пра­во­пис је са ма­њим из­ме­на­ма био зва­нич­ни пра­во­пис у Ср­би­ји до 1960. 

„Сва­ко зна да у пи­са­њу ре­чи вла­да у на­шем је­зи­ку при­лич­на не­јед­на­кост. За­да­так је ове књи­ге да ту не­јед­на­кост, у ко­ли­ко је мо­гу­ће, укло­ни.“ Чи­ни се да су ове Бе­ли­ће­ве ре­чи ак­ту­ел­не и да­нас и да се ни­је ни­шта про­ме­нило ка­да је по­сре­ди за­да­так пра­во­пи­са.

Школ­ско и пра­во­пи­сно ује­ди­ње­ње по­сле 1918. ишло је спо­ро. У Ср­би­ји, Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и Цр­ној Го­ри ко­ри­шћен је Бе­ли­ћев, а у Хр­ват­ској Бо­ра­ни­ћев пра­во­пис. Оба по­чи­ва­ју на Ву­ко­вим на­че­ли­ма, али је би­ло и раз­ли­ка у по­је­ди­нач­ним ре­ше­њи­ма. За­то је та­да­шње Ми­ни­стар­ство про­све­те до­не­ло Пра­во­пи­сно упут­ство за све основ­не, сред­ње и струч­не шко­ле (1929) ко­је је би­ло оба­ве­зу­ју­ће, што све­до­чи о на­ме­ри вла­сти да се по­стиг­не пот­пу­но је­зич­ко и пра­во­пи­сно је­дин­ство. У упут­ству се ка­же: „На­чин пи­са­ња из­не­сен у овом пра­вил­ни­ку мо­ра се при­ме­њи­ва­ти у свим но­вим из­да­њи­ма школ­ских књи­га. Ни­је­дан уџ­бе­ник, би­ло да пред­ста­вља но­во из­да­ње ра­ни­је из­да­те књи­ге, би­ло да се са­да пр­ви пут из­да­је, не мо­же би­ти одо­брен за школ­ску књи­гу, ако ни­је из­ра­ђен по овим пра­ви­ли­ма.“ Ујед­на­че­ни на­чин пи­са­ња био је ком­про­мис из­ме­ђу Бе­ли­ће­вих и Бо­ра­ни­ће­вих ре­ше­ња. 

Од­мах је 1930. иза­шло но­во из­да­ње Бе­ли­ће­вог и Бо­ра­ни­ће­вог пра­во­пи­са, ускла­ђе­но са зах­те­ви­ма Пра­во­пи­сног упут­ства. 

Ка­да су Хр­ва­ти у ви­хо­ру Дру­гог свет­ског ра­та и пра­во­пи­сно по­бе­гли од Ср­ба до­но­ше­њем по­себ­них за­кон­ских ака­та, ре­а­го­ва­ле су и та­да­шње срп­ске вла­сти. Та­ко од 1943. има­мо Но­во пра­во­пи­сно упут­ство срп­ског књи­­жев­ног је­зи­ка Не­ди­ће­ве вла­де ко­је је би­ло по­вра­так Бе­ли­ће­вој нор­ми из 1923. го­ди­не. 

По­сле Дру­гог свет­ског ра­та по­но­во је за­вла­да­ло пра­во­пи­сно је­дин­ство, вра­ће­на је Бе­ли­ће­ва и Бо­ра­ни­ће­ва нор­ма из 1930. Ов­де се вре­ди се­ти­ти ре­чи Јо­ва­на Ду­чи­ћа, ве­ли­ког про­тив­ни­ка ју­го­сло­вен­ства: „Ни­кад Хр­ва­ти ни­су за­ми­шља­ли мо­гућ­ност да свој хр­ват­ски ви­дик за­мра­че ју­го­сло­вен­ском ма­гло­ви­то­шћу, ни да раз­ме­не свој ста­ри хр­ват­ски грош за ка­кву не­из­ве­сну ју­го­сло­вен­ску па­ру.“

Вељ­ко Бр­бо­рић

Про­фе­сор Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду

Коментари35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.