среда, 12.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 22.10.2015. у 08:15

Бити писац данас

Давне 1994. у Српској књижевној задрузи, у едицији „Савременик”, после четири године чекања, штампана ми је књига песама „Црно у боји“. Велика част је била имати књигу у Српској књижевној задрузи. Тада и увек. Горд, похвалим се у завичају како ми је књигу штампала Српска књижевна задруга. Хоћу да частим. Пињо, сељак домаћин се чуди. Одмахује. Каже, ниси мор’о због тога у Београд. Има и овде у нашем селу задруга...

Бити писац данас у нас, песник поготову, за чуђење је. Он је чудак у очима обичних људи. Пише, а од тога не може да живи. Сумњив је, јер пише. Опрезнији су овај „порок” крили. Тако је проф. др Драгољуб Симоновић, чијe су стручне књиге превођене у свету, од ране младости писао поезију, али je није објављивао. Тек када је отишао у пензију почео је да штампа књигу за књигом.

Професор и песник Мирко Иконић је написао песму „Исповест професора који воли поезију”. Пише: „Кад сам ја био ђак, имао сам мрзовољне професоре / књижевности који нису волели поезију, / а нарочито ђаке песнике. / Ипак јаду сам се досетио па сам скривао да пишем песме. / Објављивао сам их под разним псеудонимима / да бих задовољио сујету / и своје професоре оставио на миру.”

То што је неко писац више ништа не значи. У држави која има највише неписмених, има „по становнику“ највише писаца. Али зато нема читалаца. Има их онолико процената колико држава даје за културу.

Минулог лета док сам у предаху од сеоских послова седео за столом, стиже ми ненадано рођак Раћа. На мом столу часописи, књиге... Ја нешто пискарам. Он, зачуђен, шегачи се: Па ваљда не идеш у школу!? Зар још пишеш? Ако добро плаћају, у реду. Ако не плаћају, џаба тупиш мозак. Ми падамо у малињацима, а ти доконаш.

Узме књигу са астала: „Ујкин дом“, Мирослава Лукића. Прелистава. Шта ће ти ово? Кажем, понеси па прочитај када будеш докон. Одмахне руком. Ко је од књиге вајдио? Они што се данас палцем потписују су богаташи. Зар не видиш ко све ради у хладњачама? Сви завршили неке факултете, сви са дипломама. Него, ако знаш кад књиге читаш, реци зашто нема код нас доктора за шљиве, јабуке, а има којекаквих стручњака? Воћњаци нам се суше. За неку годину неће рађати, а оно у продавницама као да је од пластике. Мани књиге, него ради нешто корисно.

Пише песник Шелога (објављује под псеудонимом да му се, како каже, матором не би смејали): „Водећи српски политичари и ’интелектуалци’ васпитавали су становнике Србије да читају (и слушају) оно што је актуелно, а не да мисле својом главом и читају што вреди. И ко је хтео да чита, омрзли су му ’лектиру’. Зато сада у Србији немамо грађанство, већ малограђане.”

У есејуДруштво забавеВаргас Љоса је записао да га вређа што кувари, креатори,фудбалери данас имају утицај и значај какав је некада припадао научницима, филозофима, композиторима. Сведоци смо деградације културе, која је у модерном свету замењена „забавом за масе“. Код нас Срба то је одавно сведено на филозофију „Узми све што ти живот пружа“. „Баналност је заменила прави таленат. Та жеља да се забави публика види се у књижевности по доминацији „лаке литературе“. То што таква књига траје колико папирна марамица, није важно. Па зар на овом свету није све пролазнo...

Поручује Света књига: „Не помиње се што је прије било; ни оно што ће послије бити неће се помињати у онијех који ће послије настати.“

Књижевник, живи у Нишу и Трешњевици

Коментари2
24bd5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан
"Зато сада у Србији немамо грађанство, већ малограђане.” Добра Вам је ова земљаче. Увек је било малограђана, мој таст је на наткасни поред кревета држао Филозофију паланке Константиновића. Ариљац по рођењу (Бјелица и син) светски човек, често га је цитирао. Мислим да је већа пошаст од не читања и срозавања издаваштва код нас јер су се рото романи преко Вулкана и неких других издавача преселили на полице са другим великанима... у које убрајам и нашег Добрила Ненадића кога су тек ове године уврстили у школску лектиру... Најгора пошаст је ово с чиме на с бомбардују са малих екрана и са телевиѕија са националном фреквенцијом - бахатост, примитивиѕам, некултура у свим порама нашег друштва. Имаћемо о чему да диванимо на лето поред Рзава,земљаче.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља