Мирис Кариба и савременог џеза

Треће вечери 31. Београдског џез фестивала (БЏФ) у Великој сали ДОБ-а наступио је порторикански саксофониста Мигел Зенон. Један од „првака” овогодишње манифестације представио је своју верзију латиноамеричког фолклора уткану у савремени џез израз. Иако је његов акустични алт саксофон по природи нешто тиши у односу на бенд, то није сметало да се осети како у њему гори ватра. Како би тек режао да је био озвучен микрофоном!

То је, међутим, допринело да се осети чистота звука коју Порториканац извлачи из свог инструмента. Пратили су га бубњар Хенри Кол, контрабасиста Ханс Главишниг и пијаниста Луис Пердомо. То је екипа која десетак година наступа заједно и та сигурност и рутина осећају се у њиховом наступу иако су Београђанима представили доста новог материјала који планирају да објаве наредне године.

Леонор Леал на 31. Београдском џез фестивалу у Дому омладине

Лако су прелазили са амбијенталних лаганих ритмова на канонаду импровизација у којима предњаче Мигелове јуришне деонице што миришу на разиграни темперамент Кариба. На пројектору су се смењивале опуштајуће слике висоравни, река и облака. Темељни пијаниста Пердомо био је најзаслужнији да ти призори могу да се виде и затворених очију.

Пре Зенона, наступио је шпански пијаниста Давид Пења Дорантес. Он је представио ведар латино дијалог са Хавијером Руибалом који је свирао на бубњу и кахону. Посебан шарм њиховој музици својим плесом додала је Леонор Леал. Њене ципеле и шаке биле су подршка бубњару Руибалу, а њени заводнички покрети употпуњавали су топле ноте које је сервирао Дорантес. Довољно за дуг и искрен аплауз београдске публике.

Вечерас у Дому синдиката наступа прва звезда БЏФ-а, јапанска пијанисткиња Хироми, а потом у „Американу” ДОБ-а стиже Рудреш Махантапа, један од најзанимљивијих саксофониста данашњице.