Само нек се црвени

Шта је најправедније подељено? Памет. Нико се не жали да је има мало. Сви су уверени да су довољно или чак превише паметни, само понекад чујемо вајкање „Е, да ми је друга памет, где би ми био крај”.

Исто је и са рејтинзима ТВ програма. Нико се не жали на малу  гледаност, сви се хвале да су одлични и бољи од других. Наравно, емисије којима се диче (осим преноса спортских догађаја), по правилу, захтевају најмање продукцијске и сваке ангажованости и креативности, али задовољавају критериј који се код нас зове „то народ воли”. Рекорде по гледаности обарају ријалити програми, који су руку на срце, популарни у читавом свету. Број оних који се згражавају над људима који се у њима шепуре, хвалишу, свађају, туку, пљују, чупају за косу, поливају водом и соковима и симулирају или имају секс пред камерама, није у пропорцији са гледаношћу квалитетних емисија, серија и филмова који се у истом термину приказују на нашим телевизијама.

Колико је оних који тврде да се осећају понижено пред простачким и агресивним понашањем звезда ријалити програма, а који их ипак гледају? Или, још горе, гледају их заједно са децом?

Неправедно је понављати како је понуда на телевизијама слаба и како се састоји само од реприза серија и филмова који се емитују по ко зна који пут.

Јер, само у овој седмици на РТС-у смо видели њихов одлични играно-документарни ТВ филм „Панта Драшкић – цена части” у новом термину, понедељком у 22 сата, резервисаном за културне садржаје. На јавном сервису Војводине иде светска хит серија „Кућа од карата”, уз многе друге добре документарне и сваке друге емисије и серије њихове продукције, на ТВ Б92 „24 минута са Зораном Кесићем”.

Тања Војтеховски (ТВ Прва) је у разговору са Бојаном Јовановићем, оцем покојног Луке Јовановића, момка којег је прошле године на Бранковом мосту усмртио мистериозни „кантримен”, у емисији „Живот прича” испричала целовиту и динамичну причу (уз 3Д анимацију) у којој није било патетике, осветољубивости или огорчености, а ипак смо неке чињенице чули први пут... Бојан Јовановић је дао лекцију о томе како достојанствено носити тугу. Дакле, има шта да се гледа. Али, свима је једноставније да оплету по ријалити програму и да унисоно траже да РРА реагује.

Али Регулаторно тело за електронске медије нема законски основ да уређује телевизијске програме, већ може да реагује само на основу кршења Закона о електронским медијима које је донело Министарство културе и информисања.

У Израелу су регулаторно тело, Министарство здравља и Медицински етички комитет донели правилник о ријалити програмима који им дозвољава да независна лекарска комисија провери психичко здравље пријављених учеснике, коју продуцент мора да поштује.

Да којим случајем то постоји код нас, опустели би и „Фарма” и „Парови” и кућа „Великог брата”...

Код нас се гледаност мери са око осам стотина пиплметара уграђених у телевизоре.

Али, власник локалне телевизије из топличког краја се досетио како да сам измери гледаност свог програма: син се попне на брдашце, отац прекине емисију и „пусти” само црвену боју преко читавог екрана, а син броји колико је кућа у којима титра црвено светло. И јави тати: од једанаест кућа, седам гледа наш програм!