Најтежи задатак је лепу жену учинити још лепшом

Доктор Бранислав Пишчевић је специјалиста пластичне, реконструктивне и естетске хирургије на Војномедицинској академији у Београду. Са својим докторским тимом (ортопеди, пластични хирурзи и физијатри) помогао је и Наташи Ковачевић, кошаркашици Црвене звезде, да прошле среде, после две године од ампутације дела леве ноге, поново изађе на терен. Они су јој обликовали онај део ноге на који се навлачи протеза.

Шта је, у принципу, естетска хирургија?

Улепшавање је само један део пластичне хирургије која је само у мањем сегменту естетска. Први задатак пластичне хирургије јесте да оно што фали надомести. Има разних деформитета: рађање с једним оком, једно око ниже а друго више, нос померен или га уопште нема, затворен ушни канал, неразвијен пенис, девојчица рођена без вагине, рођена беба са само три прста, шест прстију, расцепом усне или непца... То се урођене аномалије и ми, у пластичној хирургији, те деформитете морамо кориговати на најбољи начин.

Ипак, шта сте хтели да будете?

Хтео сам да будем архитекта или сликар, али нисам имао среће. Гледано из садашњег угла, можда и јесам. Ипак, за моју садашњу професију врло је значајно имати осећај за простор, боје, светлост и сенку, за лепо. Наша хирургија у највећој мери мора да следи пропорције тела по Микеланђелу, Леонарду, Родену, Каравађу...

Да ли су те пропорције остале исте?

Промениле су се.

Зашто?

Микеланђело се више бавио геометријом него женама, а Каравађо се предавао женском акту, па нам је ближи кад причамо о пропорцијама женског тела. Његове слике нам представљају жене широких кукова, немају ни узак струк, ни витке ноге, груди им нису велике већ су природне.

Какве су биле те жене?

Преведено на данашње изразе, Каравађове жене су биле снажне, јаке, стамене, а данашње жене теже грацилности и ни по чему се не могу упоређивати с онима из времена у којем је Каравађо уживао у сликању женског тела које је опуштено и с много „меса” провоцирало мушко око оног доба.

Ко су ваши најчешћи пацијенти?

Младе, лепе жене. Можда неочекивано, али истина је.

Шта још хоће лепа жена?

Хоће да буде још лепша. То је најтежи задатак. Што су недостаци и деформитети већи то је лакше постићи приметни резултат. Односно није мени лакши посао да од великог носа направим мањи, али промена је приметнија. И пацијент је задовољнији.

Шта најчешће траже жене…

Најчешће хоће да повећају груди. Постављање имплантата је далеко од млечне жлезде која производи млеко. То је најзначајније за будуће мајке.

… а шта траже мушкарци?

Мушкарци најчешће коригују величину носа, а већ у младим годинама затежу лице и стомак. Често смањују груди којима нису задовољни, јер оне и поред вежби остају исте. Врло често уклањају горње капке.

Колико све то кошта?

Зависи од тога шта пацијенти све желе. Тачније, јефтиније је оно што се ради у локалној анестезији, а у тоталној много скупље, јер су и захвати комплекснији. Цене се крећу од стотинак евра, па до десетине хиљада.

Да ли има незадовољних операцијама?

Врло често. Али није то грешка хирурга. Грешка је сасвим друга прича. То је незадовољство. Цео ток ове хирургије иде ка задовољству пацијента, али по претходно начињеном плану и договору између доктора и клијента, и на крају се дели на успех и неуспех. Једно је шта сматра доктор, а друго је шта види пацијент.

Да ли се тражи тајност интервенција?

Врло ретко. И то веома поштујем. То је добар знак. Углавном смо нација без комплекса.

А да ли има чудних захтева?

Да. Тражи се, на пример, продужење пениса и без објективних разлога. Познато је да мали пенис смањује мушкост и урушава его. Али, то продужење, практично и није лако, а скопчано је са многим ризицима. Мада треба нагласити да су пенилни импланти направљени поодавно.

Које докторе посебно цените?

Многе докторе из свог ближег окружења, а посебно оне који не познају време и не осећају се уморно или засићено ни после много година рада. Често се, како је казала неурохирург Даница Грујичић, осећа незаменљив или чак богомдан.

Шта вам је најважније у раду...

Да завршим посао онако како смо га и замислили пацијент и ја.

...дружењу...

Да људе које волим и оне који имају поверења у мене не разочарам и да на њих увек могу да се ослоним, као, наравно, и они на мене.

...у љубави?

Да не буде једносмерна. Волим да то буде однос искреног давања и узимања. Ту мислим и на жену и на децу и на пса, мачку...

Да ли сте оперисали животиње?

Коња, вучјака, зеца, мачку и папагаја. То ми није било тешко, а људи који су ми то тражили били су моји пријатељи.

Чега се плашите?

Онога на шта не могу да утичем.

Да ли волите музику?

Обожавам је. Увек и у свако време је уз мене. Нарочито Дилан.