Све мање какаоа у чоколади

Да се нешто необично догађа у производњи слаткиша открили су недавно руски медији. Према подацима руске федералне царинске службе, у првих осам месеци ове године увоз зрна какаоа смањен је за 58,4 одсто, а стручњаци Центра за истраживање кондиторског тржишта (ЦИКТ) изјавили су да  је у том случају производња морала да падне и до 20 одсто. Али то се није догодило. 
Потрошачи су зато почели да се питају шта се десило са чоколадом, да ли је промењена рецептура и који су то састојци могли да замене какао у посластици која је незамислива без довољне количине тог састојка.  Експерти наводе неколико разлога за то – кондитори су повећали производњу чоколадних производа са мањим процентним садржајем какаоа, прешли су на „пуњене” чоколаде, али и почели више да користе различите додатке попут ораха, житарица, сувог и кандирано воћа и мармеладе. Производња чоколада у тој категорији у истом периоду повећана је за чак 45 одсто. 
Технолози као још један разлог ове појаве у кондиторској индустрији наводе замену неких какао-сировина. Конкретно, јефтинијих биљних масти (рафинисано палмино уље и његови деривати) са скупим какао-путером. Како је раније објављено, кондитори су упутили влади писмо са захтевом да се промене увозне дажбине на какао-производе. О могућем пооштравању регулисања увоза и коришћења палминог уља више пута је говорио руски министар пољопривреде. 
Индустрија кондиторских производа, али и и друге фабрике хране  имају незајажљиве потребе за новим количинама палминог уља, недавно је упозорила Асоцијација потрошача Србије. 
 – Претпостављамо да је најзначајнији разлог за промену рецептура и коришћење овог производа – цена. Србија увози палмино уље у вредности од око 20 милиона долара годишње, а потражња за овим уљем све је већа. Произвођачи у Србији само прате светске трендове, али то није или не би требало да буде оправдање, а ми као потрошачи не треба да прихватимо овакво наметнуто стање – наводи се на сајту ове организације. Они саветују купце да читају „састав производа, избегавају производе који имају непотребне додатке, као на пример палмино уље, али и фруктозни сируп, инвертовани сируп или друге врсте шећера”.

– Знајте да уопште није лако. Ови састојци могу бити у хлебу, тегли са краставцима и на другим неочекиваним местима – наводи се уз савет да би купци требало да почну организовано да траже да се не мењају рецептуре или да се врате старе рецептуре производа на које су навикли. На пример, какао, млеко и шећер су класични традиционални састојци чоколаде. Али декларације не говоре тако. Све више је и на српском тржишту чоколада са јефтинијим састојцима који се продају по истој цени као и најквалитетније чоколаде са високим садржајем какаоа.  
Најчешћа замена за какао-маслац је и у домаћој индустрији палмино уље, свуда га има. Oву врсту уља и овдашњи потрошачи конзумирају и више него што им је познато. Користи се у свим прехрамбеним индустријама, има га у готово свим слаткишима, пецивима, маргарину, грицкалицама. Ипак, о палмином уљу се готово ништа не зна, појављују се стално неке нове студије и мишљења су поприлично опречна. Док једни тврде да је здраво, друга научна истраживања показују да може бити опасно уколико се претерано користи, посебно за особе са срчаним проблемима. 
Како је „Потрошач” већ истраживао, и домаћи ресторани брзе хране, рибарнице и пекаре увелико прелазе на ову врсту уља јер им је јефтиније и постојаније у производњи и може више пута да се користи. Чак се и пржене грицкалице у продавницама здраве хране све чешће припремају на палмином уљу. По обиму производње палмино уље је на другом месту у свету, после сојиног. Производи се више подврста и свака има своју намену. 
Рафинисано палмино уље се најчешће користи за производњу маргарина и шортенинга (масти специјалне намене припремљене тако да могу лако да се мажу, мешају и обрађују, а користи се у производњи лиснатог теста, хлеба, пецива, колача и бројних других производа). У Србији се годишње увезе и око хиљаду тона рафинисаног уља палминих коштица. Ово уље користи се у кондиторској индустрији, за производњу какао-прелива за сладоледе… Уље од коштица палме има двоструко више засићених масних киселина у односу на оно које се добија из плода, па га због тога бије глас да може да „провоцира” кардиоваскуларне проблеме. Лабораторијски се лако разликују па се може открити и фалсификат, односно да ли је произвођач помешао палмино уље са уљем палминих коштица, што се све чешће и догађа.