Еколошко право чини трећину обавеза Србије према ЕУ

Безбедност хране, заштита животне средине и климатске промене данас су области које чине велики саставни део права Европске уније, а еколошко право чини чак једну трећину финансијских и законодавних обавеза Србије у процесу придруживања, речено је приликом отварања Правне клинике за еколошко право на Правном факултету у Београду.

Професор др Тања Мишчевић, шеф Преговарачког тима за приступање Србије Европској унији, нагласила је да нема доброг живота без заштићене животне средине.

– Рад на увођењу еколошких стандарда треба да посматрамо и као велики потенцијал за развој Србије. Еколошко право је веома захтевна, изазовна, сложена али и занимљива област, која ће постати део нашег унутрашњег права – рекла је Тања Мишчевић.

Мр Стана Божовић, државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, нагласила је да Србија треба да имплементира око седам стотина закона и прописа из ове области током наредних 25 година, али да за тај посао нема довољно људи у 187 локалних самоуправа.

– Потребни су нам огромни људски и административни капацитети да бисмо испунили стандарде – рекла је Стана Божовић и позвала студенте права да волонтирају у министарству. Нагласила је да се највећи пројекти тичу управљања водама и управљања отпадом.

Декан Правног факултета др Сима Аврамовић казао је да се у оквиру мастер студија европских интеграција студенти већ шест година обучавају и у области еколошког права.

Оснивање Правне клинике за еколошко право помогла је мисија ОЕБС-а у Србији.