Отказ преко жице за око 90 танјуговаца

Половина од 188 запослених у новинској агенцији Танјуг у вечерњим сатима у понедељак усмено је обавештена да више не треба да долази на посао, док је другој половини речено да дођу у редакцију ако не добију телефонски позив. Они којима је зазвонио телефон јуче су се окупили испред зграде ове агенције како би сазнали по којим критеријумима је одлучено ко добија отказ.

– Селекција је обављена без јасног критеријума, отпуштени су људи који су годинама радили у Танјугу, осведочени професионалци. Спорно је и питање – ко даје отказе? Директорки Бранки Ђукић мандат је истекао пре годину и по дана, а конкурс који је расписан за новог директора Танјуга никада није затворен. Управни одбор агенције ради у непотпуном саставу – од девет заседа само четири члана. Читаво руководство је нелегално, а то је омогућило директорки да приватизује своју функцију – каже за „Политику” уредница Танјуговог енглеског сервиса Бранка Станишић.

Наша саговорница објашњава да је тачно да је влада овластила директорку Бранку Ђукић да спроведе гашење предузећа и да има право да ангажује одређен број извршилаца како би завршили послове у вези са престанком рада Танјуга.

– То значи да она мора да ангажује само административне службе. А директорка је задржала новинаре, дакле оне раднике за које је престала потреба 5. новембра, када је одлука о престанку рада Танјуга ступила на снагу – додаје Бранка Станишић.

Запослени у Танјугу кажу да ће на посао долазити све док не добију писану одлуку, јер сумњају да су на овај начин „навођени да не долазе на посао и тако прекрше радне обавезе”.

– Танјуг је правно престао да постоји 31. октобра, али нам је речено да ћемо наставити да радимо до 1. децембра. Ја сам на одмору до 24. новембра, али сам сазнала да сам на списку за отказ. Нису ме обавестили телефоном јер, како кажу, нису хтели да ме узнемиравају – прича уредница интернет издања Мирјана Срећковић и додаје да је свима који су обавештени да не долазе на посао онемогућен приступ налогу на рачунару преко којег обављају своје радне задатке.

Због чега је део новинара отпуштен а део задржан јуче нисмо могли да сазнамо од директорке Бранка Ђукић, јер се на њен мобилни телефон јављала секретарица. Јуче је био недоступан и председник Синдиката новинара Србије у Танјугу Мирко Драгишић.

Како је Удружење новинара Србије (УНС) успело да сазна запосленима у Танјугу јуче је прво саопштено да ће сви добити отпремнине и бити упућени на тржиште рада.

– Председник синдиката Мирко Драгишић, саопштава УНС, прво је објаснио запосленима да је Танјуг угашен 31. октобра, и да ће сви – од директора до портира, добити отказе, отпремнине и бити упућени на тржиште рада. Али касније, на састанку синдиката, Драгишић је казао да „Танјуг не сме да изгуби уговоре”, па ће један број људи наставити да ради по уговору о делу, како би обавезе према претплатницима биле извршене.

За генералног секретара УНС-а Нина Брајовића ово је финале неодговорног односа владе, Министарства културе, Агенције за приватизацију и менаџмента Танјуга према тој новинској агенцији и њеним радницима.

– Недопустиво је давати отказе данас за сутра. Тим пре што ће се уговори о раскиду радног односа датирати на 31. октобар, када је престао да важи Закон о Танјугу. Тако су радници ускраћени и за могућност да се запосле без рупе у стажу. У овом случају танјуговци су дискриминисани у односу на друге запослене у медијима, јер нису добили могућност да постану власници што је Закон о јавном информисању предвидео – каже Брајовић.

Нас саговорник додаје и да је држава могла да пронађе партнера за Танјуг онако како је то урадила, рецимо, за „Јат” или за „Заставу”.