Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је протекла дебата о Дејтону у Вашингтону

Слична виђења Бањалуке и Сарајева о судбини БиХ и сарадњи Српске и Федерације БиХ драматизовали страни учесници и високи представник
Учесници конференције на Универзитету „Џон Хопкинс” (Фото Представништво РС у САД)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Да ли је овоседмична конференција у Вашингтону о БиХ, која је одржана поводом две деценије од потписивања Дејтонског споразума, показала право лице ствари и на најбољи начин осликала односе, али донекле и скицирала „кочничаре” напретка земље? То питање поставили су учесници дводневне конференције „Двадесет година након Дејтона: Изгледи за напредак у реформама у БиХ”, с којима је контактирала „Политика”, а осим високих званичника Републике Српске и Федерације БиХ учествовали су угледни гости из Америке и Европе. О чему се ради?

Наиме, како тврде наши саговорници, након одслушаних бројних опсервација, али и сликовитих разговора на маргинама скупа, као општи утисак провејавало је то да су учесници из БиХ, најпре премијери Српске и Федерације БиХ Жељка Цвијановић и Фадил Новалић, у свом виђењу ситуације у БиХ имали прилично сличне погледе, готово исте како су ситуацију представили и српски представници у институцијама БиХ, који нису одударали од оних из званичне Бањалуке.

Да је све драматично, међутим, потрудили су се да представе међународни представници, најпре Валентин Инцко, високи представник у БиХ, и Данијел Сервер, амерички експерт за Балкан и професор на Универзитету „Џон Хопкинс”, где је конференција и одржана.

Шта се може закључити из тога што страни представници настоје драматизовати ситуацију, и то у тренуцима кад ентитетске владе потврђују и најављују добру сарадњу (изузев што другачије виде питање референдума у Српској)? 

О референдуму ни сам Новалић није желео превише говорити, рекавши између осталог да му није драго кад чује такве тонове из Бањалуке који су претња нормалним односима, али да се сарадња у БиХ на путу у ЕУ мора наставити, што је, како тврде наши саговорници, посебно разочарало међународне заговорнике интервенционизма.

Сервер, пак, сматра како је Српска усмерена на разбијање БиХ и да референдум јесте покушај да се она у два корака отцепи, иако је Милорад Додик, председник РС, пре неколико дана рекао да сецесија није на дневном реду Српске и да циљ референдума није да се потпуно укину Суд и Тужилаштво БиХ. Иако ни бошњачки представници немају замерке на надлежности ентитета у процесу преговора са ЕУ – знајући да преко 70 одсто посла лежи на РС и ФБиХ – Сервер из неког разлога изненада доводи у питање надлежност Српске у процесу приступања ЕУ и каже да се ентитети могу консултовати о питању чланства, али да из преговора треба да буду искључени. Закључује критиком на рачун Америке и ЕУ јер немају вољу да се „реше проблеми”, а као један од могућих путева за БиХ налази и у могућности да „народ почне захтевати промене, као у Румунији”. Наводећи да трећи ентитет није решење јер су Хрвати у Дејтону добили довољно – трећину државе и пола Федерације БиХ, Сервер оцењује да је „предлог Додика да одвоји своју Републику Српску од правосудног система БиХ с циљем полагања темеља за евентуалну сецесију, или ако је икако могуће потпуну аутономију попут Тајвана”. „Сецесија или само одржавање референдума мора се узети за озбиљно и снажно реаговати”, истиче Сервер који је, како кажу наши учесници, ипак био нијансу блажи у односу на америчког аутора Џејмса Лајона, некадашњег члана Међународне кризне групе, који је пре неколико седмица за БиХ чак предвидео и могућност новог рата.

Насупрот томе, заменик помоћника америчког секретара за европске и евроазијске послове Брајан Хојт Ји истакао је да Вашингтон ангажман у БиХ види у партнерству. „Међународна заједница треба да буде ефикасан партнер у циљу помоћи БиХ да напредује у реформама. Важно је и да Светска банка, ММФ и друге интернационалне финансијске институције пруже значајну финансијску помоћ. То све подразумева и обавезе и одговорности, али и стабилност влада и лидера. То ће се једно успети уколико се ради на нивоу партнерства – навео је Ји, који је насупрот Серверу подржао реформску агенду ЕУ у БиХ.

Игор Црнадак, министар спољних послова БиХ, Серверу је одговорио да може да му се допада или не, али да ентитети имају водећу улогу у приступу ЕУ, што је реалност која не може да се мења. Црнадак је као шеф дипломатије БиХ посетио представништво Српске у САД. Учесници препричавају и занимљиву препирку са маргина конференције између Валентина Инцка и Обрада Кесића, шефа представништва РС. Кесић се Инцку „захвалио” на томе што својом искључивошћу доприноси убеђењима да у Српској треба да се одржи референдум. Инцко је љутито одбрусио да је референдум нелегалан и да то мисли 28 министара ЕУ, на шта му је Кесић иронично одговорио да су сви ти министри одреда подржавали и рушење Гадафија, напад на Ирак и рушење Садама Хусеина, распламсавање сукоба у Сирији...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.