понедељак, 17.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 21.11.2015. у 22:00 Мухарем Баздуљ

Устав из Дел­фиј­ског про­ро­чи­шта

Пи­ти­ја, про­ро­чи­ца из Дел­фа, про­на­шла је ин­ге­ни­о­зан на­чин да сва­ком бор­цу ко­ји је по­ла­зио у рат па је њу пи­тао ка­ко ће у том ра­ту про­ћи од­го­во­ри – исти­ни­то
Свечано парафирање споразума у Паризу, децембар 1995.

О два­де­се­тој го­ди­шњи­ци пот­пи­си­ва­ња Деј­тон­ског ми­ров­ног спо­ра­зу­ма, као и при­ли­ком прет­ход­них го­ди­шњи­ца, на­ро­чи­то „ју­би­лар­них” (пе­та, де­се­та, пет­на­е­ста), тај се па­пир па­ра­фи­ран у гра­ду Деј­то­ну у аме­рич­кој са­ве­зној др­жа­ви Оха­јо, тач­ни­је у вој­ној ба­зи Рајт Па­тер­сон, а све­ча­но пот­пи­сан три не­де­ље ка­сни­је у Па­ри­зу, ту­ма­чи и ана­ли­зи­ра као да је реч о ка­квој ре­ли­гиј­ској све­тој књи­зи. А исти­на о Деј­тон­ском ми­ров­ном спо­ра­зу­му је са­свим јед­но­став­на и на­ла­зи се већ у ње­го­вом име­ну. Ње­гов је­ди­ни ствар­ни циљ био је пре­ста­нак ра­та и стра­да­ња те ства­ра­ње усло­ва за ста­би­лан и ду­го­ро­чан мир. Као ре­зул­тат те­шко ускла­ђе­ног ком­про­ми­са, он је у оном тре­нут­ку ваљ­да био је­ди­ни мо­гу­ћи спо­ра­зум ко­ји би све три стра­не пот­пи­са­ле.

Устав Бо­сне и Хер­це­го­ви­не усво­јен као је­дан од анек­са Деј­тон­ског спо­ра­зу­ма на­мер­но је на­пи­сан пи­тиј­ски, у фа­мо­зном „Идис ре­ди­бис” кљу­чу. Под­се­ти­мо, Пи­ти­ја, про­ро­чи­ца из Дел­фа, про­на­шла је ин­ге­ни­о­зан на­чин да сва­ком бор­цу ко­ји је по­ла­зио у рат па је њу пи­тао ка­ко ће у том ра­ту про­ћи од­го­во­ри – исти­ни­то. На та­кво пи­та­ње увек је од­го­ва­ра­ла ре­че­ни­цом ко­ја на ла­тин­ском гла­си „Ibis re­di­bis nunquam pe­ri­bis in bel­lo”, а ко­јој се у за­ви­сно­сти од за­пе­та, од­но­сно па­у­за у го­во­ру, пот­пу­но ме­ња сми­сао па исто­вре­ме­но мо­же да зна­чи и „Ићи ћеш, вра­ти­ћеш се, ни­ка­да не­ћеш по­ги­ну­ти у ра­ту” и „Ићи ћеш, не­ћеш се ни­ка­да вра­ти­ти, по­ги­ну­ћеш у ра­ту”. У гра­ма­ти­ка­ма се ово че­сто ко­ри­сти као школ­ски при­мер ре­че­ни­це ко­јој ин­тер­пунк­ци­ја да­је два дра­стич­но су­прот­ста­вље­на сми­сла, а по­што би Пи­ти­ја ре­че­ни­цу из­го­ва­ра­ла без драм­ских па­у­за, оба сми­сла су би­ла мо­гу­ћа па би се и ствар­ност, ка­ква год ис­па­ла, на­о­ко при­ла­го­ђа­ва­ла ње­ном „про­ро­чан­ству”.

Слич­но је би­ло и с на­чи­ни­ма на ко­је су три оно­мад за­ра­ће­не стра­не чи­та­ле на­мер­но ви­ше­сми­сле­ну по­ру­ку ко­ју им је у фор­ми Деј­тон­ског ми­ров­ног спо­ра­зу­ма по­сла­ла ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца. Бо­шња­ци су то чи­та­ли от­при­ли­ке ова­ко: „Са­чу­ва­ли сте је­дин­ство и це­ло­ви­тост Бо­сне и Хер­це­го­ви­не као не­за­ви­сне др­жа­ве. Ен­ти­те­ти су ну­жно зло ко­је ће вре­ме­ном да се пре­тва­ра у пра­зну љу­шту­ру јер ће по­ли­тич­ка ко­хе­зи­ја и ло­ги­ка сва­ко­днев­ног жи­во­та по­го­до­ва­ти ја­ча­њу са­ве­зне др­жа­ве. А у са­ве­зној др­жа­ви вас има нај­ви­ше”. Ср­би су исту по­ру­ку ова­ко чи­та­ли: „До­би­ли сте свој ко­мад Бо­сне, и то ве­ли­ки, прак­тич­но јед­ну по­ло­ви­ну. На ње­му има­те сво­ју ауто­ном­ну др­жа­ву ко­ја има ско­ро све пре­ро­га­ти­ве не­за­ви­сне др­жа­ве осим ме­ђу­на­род­но­прав­ног су­бјек­ти­ви­те­та. Бо­сна и Хер­це­го­ви­на је ну­жно зло ко­је је пра­зна љу­шту­ра, а ка­ко вре­ме бу­де про­ла­зи­ло све ма­ње ће би­ти и то док пот­пу­но не не­ста­не”. Хр­ва­ти су, ме­ђу­тим, ту исту по­ру­ку чи­та­ли на овај на­чин: „Мо­ра­ли сте да по­пу­сти­те у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни да би Туђ­ман, отац до­мо­ви­не, у Хр­ват­ској до­био све што је хтео. Ни­сте, ме­ђу­тим, ни у БиХ скроз ло­ше про­шли. Исти­на, не­ма­те ен­ти­тет ко­ји је ваш као што га има­ју Ср­би, у фе­де­ра­ци­ји сте ма­њи­на у од­но­су на Бо­шња­ке, али има­те не­ко­ли­ко сво­јих кан­то­на као што има­те и на­сла­ња­ње це­ле фе­де­ра­ци­је на Хр­ват­ску, а ако се фе­де­ра­ци­ја и Хр­ват­ска гле­да­ју као це­ли­на, ту сте ви Хр­ва­ти у од­но­су на Бо­шња­ке из­ра­зи­то ве­ћин­ски”.

Вре­ме је про­ла­зи­ло и ис­па­ло је да се ни­јед­но од ових „чи­та­ња” ни­је по­ка­за­ло ни као са­свим ис­прав­но ни као са­свим про­ма­ше­но и то бив­ше за­ра­ће­не стра­не у раз­ли­чи­тим си­ту­а­ци­ја­ма ма­ње или ви­ше фру­стри­ра. Не­ма све­сти о то­ме да је циљ та­ко сро­че­ног Уста­ва био упра­во то да мо­гу да га при­хва­те три стра­не ко­је су прет­ход­них го­ди­на про­ла­зи­ле кроз кр­вав и окру­тан рат, три стра­не ко­је су има­ле ди­ја­ме­трал­но су­прот­не по­гле­де на бу­дућ­ност Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, три стра­не ко­ји­ма је ве­ро­ват­но је­ди­на за­јед­нич­ка тач­ка уочи зи­ме 1995. го­ди­не би­ла та што су све у том тре­нут­ку при­жељ­ки­ва­ле мир.

Не тре­ба та­ко­ђе за­бо­ра­ви­ти да је ин­те­грал­ни део Деј­тон­ског ми­ров­ног спо­ра­зу­ма и фи­гу­ра ви­со­ког пред­став­ни­ка ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це као овла­шће­ног ту­ма­ча Уста­ва. Ја­сно је, да­кле, да су твор­ци деј­то­на има­ли свест о не­из­бе­жно­сти раз­ли­чи­тих „чи­та­ња”. У том сми­слу, деј­тон­ски устав Бо­сне и Хер­це­го­ви­не је по­пут не­чит­ко ис­пи­са­ног и за­мр­ља­ног ку­вар­ског ре­цеп­та на ко­ме се ви­де по­треб­ни са­стој­ци, али ко­ли­чи­не баш и не, као што и ни­је до кра­ја ја­сно шта се све са тим са­стој­ци­ма ра­ди. До­бри ку­ва­ри ће и с та­квим ре­цеп­том да на­пра­ве сла­стан оброк, док ће ло­ши ку­ва­ри да упро­па­сте са­стој­ке у спре­ма­њу не­чег пот­пу­но не­је­сти­вог. Ја­сно је ваљ­да да су ку­ва­ри из ове па­ра­ле­ле – по­ли­ти­ча­ри. Из са­вре­ме­не бо­сан­ско­хер­це­го­вач­ке ствар­но­сти је та­ко­ђе ја­сно да су до­сад би­ли углав­ном ло­ши. Ку­ва­ри су, чи­ни ми се, ту кри­вљи од ре­цеп­та. Уоста­лом, ни­је­дан ре­цепт сам по се­би ни­је до­вољ­на га­ран­ци­ја да ће је­ло ис­па­сти до­бро. Ва­жи то за прак­тич­но сва је­ла, а по­себ­но за – бо­сан­ски ло­нац. 

Коментари4
a455d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља