Хроника употребе полиграфа у српској политици

Прошла су четири дана откако је републички тужилац Загорка Доловац обавестила јавност да ће у сарадњи са другим државним органима спречити дестабилизацију земље покретањем одговарајућег кривичног поступка, али и даље није јасно о којем би овде кривичном делу могло бити речи. Пракса је таква да, док траје прикупљање обавештења о евентуалном кривичном делу, није неопходно да се поставља, или јавно саопштава, тачна квалификација тог дела. Стручњаци за кривично право – „Политикини” саговорници ни јуче нису желели да коментаришу за које кривично дело би могли да се терете они који дестабилизују државу.

„Не постоји кривично дело државни удар нити дестабилизација земље. У овом случају можда би могло да буде речи о кривичном делу угрожавања уставног поретка”, објаснио је незванично један од наших саговорника. Читава једна глава Кривичног законика, под редним бројем 28, бави се кривичним делима против уставног уређења и безбедности Србије. Ту спада и убиство представника највиших државних органа, за које је суђено убицама Зорана Ђинђића.

„Политика” је у Вишем суду у Београду проверавала да ли је од убиства премијера Ђинђића покренут неки поступак због позивања на насилну промену уставног уређења (члан 309 КЗ), и установила да у евиденцији тог суда у Београду нема података да су за то кривично дело вођени поступци.

Недавно су поједини медији претпоставили да би баш због кршења овог члана кривичног закона тужилац могао да терети Андреја Фајгеља који је био ухапшен због тога што је позивао на устанак преко друштвених мрежа.

Готово је незабележено да се премијер једне земље добровољно подвргне тестирању на полиграфу због оптужбе које је против њега изнео неки таблоид. Александар Вучић је сам тражио да буде тестиран да би доказао да оптужбе које је „Курир” против њега изнео нису тачне. Гостујући на РТС-у, објаснио је да неће да дозволи да било ко рекетира ни њега, ни државу. Полиграф је, према речима министра полиције, показао да Вучић говори истину. Премијер је додао да од детектора лажи беже – лажови.

Последњих година постало је уобичајено да се полиграф користи у политичким сукобима. У јуну 2004. године тадашњи потпредседник српске владе Чедомир Јовановић такође је добровољно ишао на детектор лажи, а његове присталице су најмање деценију после тога ту чињеницу користиле као доказ да Јовановић не сноси никакву одговорност за догађаје са смртним исходима са којим је наводно имао додир. Јовановић је прво био на информативном разговору у вези са нерешеним убиством Момира Гавриловића, бившег припадника БИА, а на полиграфу су га наводно питали да ли је Зоран Ђинђић наручио убиство Гавриловића, да ли је то учинио он (Јовановић), или Душан Михајловић, Горан Петровић, Владимир Беба Поповић и Зоран Мијатовић. Јовановић је рекао да не зна ко је убио Гавриловића али да зна да то нису учинили ни он, ни Зоран Ђинђић нити било ко од Зоранових сарадника, а полиција је казала да је прошао детектор лажи. Полиграфско испитивање прошао је и Драган Марковић Палма, лидер Јединствене Србије и градоначелник Јагодине, такође на сопствени захтев. Он је у фебруару прошле године одговарао на питања у вези са околностима убиства Милана Пантића, јагодинског новинара „Вечерњих новости” који је убијен пре 14 година испред зграде у којој је живео. У истрази, која је завршена без резултата, полиграфски је саслушано више од 1.000 људи. „Цела” Јагодина је тада била на полиграфу, говорила је чаршија, па се и градоначелник „самопозвао”.

Постоје начини да се детектор лажи обмане, сматрају стручњаци и додају да је врло подложан манипулацији оних који постављају питања, јер могу да их формулишу тако да наместе телесну реакцију какву желе. У пракси се знало десити и да две супротстављене стране, које говоре потпуно различите ствари, прођу полиграф, што у јавности ствара сумњу у непоузданост резултата детектора лажи.

Тако је бивши начелник Управе криминалистичке полиције Родољуб Миловић прошле године прошао тестирање негирајући оптужбе нарко-боса Дарка Шарића да је он „генерал Папаја” који је узео новац и монтирао поступак против Шарића. Међутим, и Шарић који је тврдио да му је Миловић наместио случај, такође је прошао полиграф.

После оптужби  из Демократске странке у афери о ветропарковима, Никола Петровић, директор Јавног предузећа „Електромрежа Србије” и кум премијера Вучића, одговорио је „проласком” на детектору лажи.

Ипак, дешавало се да и они који добровољно оду на полиграф, не прођу на тестирању. То се десило заменику директора Безбедносно-информативне агенције (БИА) Драгану Марковићу Марконију. Он је на детектор лажи отишао након испитивања у својству грађанина у просторијама УКП-а у вези са случајем Драгољуба Пеураче, а касније је објашњавао да је на полиграфу „пао” јер је реаговао на нека питања која су му била позната из истраге и медија.

И ЦИА редовно на детектору лажи тестира своје припаднике, али Драгиша Малишић, полиграфиста са 30 година искуства за „Политику” каже да је „испитивање на принципу добровољности у свим полицијама света”, и да ако неко одбије не сме да трпи никакве последице.

Александар Корниц, бивши „Куриров” директор који је оптужио Вучића, одбио је полиграфско тестирање. Полиграфисти додуше кажу да испитивање не помаже када су испитаници под утицајем дроге, алкохола или лекова за смирење. Осим тога, изричито је забрањено и тестирање трудница, породиља, пацијената са кардиоваскуларним обољењима, особа којима је утврђена нека неуропсихијатријска болест или које у тренутку испитивања на полиграфу трпе физички бол.

Милан Шкулић, професор кривичног права каже за наш лист да полиграф не реагује на лаж већ региструје одређене физиолошке реакције – узбуђење које код човека настаје када не говори истину.