Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Потрошачи у страху од ГМ лососа

Америчка агенција за храну и лекове саопштила je да ова врста рибе чак неће морати посебно ни да се обележава. – Србија увози највише скуше, ослића и пангасијуса и мало лососа
За исти временски период ГМ лосос порастао дупло више од „обичног” (Фото В. Дароу)
СА ЕУ прво о рибарству
Поглавље 13 о рибарству биће међу првим преговарачким поглављима које ће, према најавама, следеће године бити отворено са Европском унијом. Како сада ствари стоје рибарство у Србији је недовољно развијено иако су могућности огромне пре свега због близине тржишта ЕУ која је највећи увозник рибе на свету (годишњи увоз 1,6 милиона тона). 

Потрошачи широм света са зебњом су пропратили вест да ће се на трпезама ускоро појавити први генетски модификован лосос на тржишту САД. Још их је више узнемирило то што је Америчка агенција за храну и лекове пресудила да овај производ чак неће морати ни посебно да се обележава, јер овај лосос „има иста нутритивна својства као и конвенционално узгојен атлантски лосос”. Иако се на трпезама званично очекује за две године купци широм света већ страхују да би тако необележен производ могао лако да освоји сва тржишта, посебно што се помиње да ће бити јефтинији. ФДА није имала слуха ни за упозорења критичара ГМ лососа да би производња могла да угрози опстанак дивљег атлантског лососа, јер, како су рекли, не постоји могућност да ове модификоване сорте побегну из узгајалишта, што годинама тврди и компанија „Аква баунти” чији је ово пројекат.

Ово је иначе прво одобрење за употребу меса од животиња које су генетски модификоване. Реч је о атлантском лососу са генима пацифичког лососа и америчког гргеча што му омогућава два до три пута бржи раст од дивљег. ФДА је одобрила узгајање у затвореним рибњацима у Канади и Панами.

Последњих година за лосос се везују бројне афере због чега купци имају све мање поверења у исправност и квалитет ове врсте рибе. Пре неколико година Европску унију је потресла информација да су на тржишту завршиле огромне количине лососа са недозвољеним нивоом диоксина (супстанце која може да изазове канцер) из загађеног Балтичког мора.

У Србији се на срећу свеж лосос слабо увози (углавном из Норвешке и нешто мање из Данске) и купују га углавном ресторани, јер је скуп. Већа је потрошња дивљег лососа са Аљаске који је двоструко јефтинији и стиже смрзнут. Према информацијама из Привредне коморе Србије увоз рибе расте. Више од половине укупног увоза је конзервисана риба, потом смрзнута, рибљи филети, а тек на крају свежа риба. Увози се највише са Тајланда, из Хрватске, Шпаније и Вијетнама и то најчешће скуша, ослић и пангасијус.

Више од половине укупног увоза у Србију је конзервисана риба, потом смрзнута, рибљи филети, а тек на крају свежа риба. Увози се највише са Тајланда, из Хрватске, Шпаније и Вијетнама

У Србији се годишње произведе свега 15.000 тона, пре свега шарана и пастрмке. Иако смо мали потрошачи, просечна годишња потрошња је око седам килограма по становнику (у Европи је три пута већа), ове количине подмирују мање од 30 одсто наших потреба, све остало је увоз. За узгајање пастрмке ограничени смо количином чисте воде али је зато наша шанса узгајање шарана, посебно у Војводини.

 – Али највећа шанса нам је у производњи димљеног шарана, толстолобика, паштета и других прерађевина због виших цена – каже Крум Анастасов председник Групације за рибарство у Привредној комори Србије. Он такође истиче да што се тиче лососа нема разлога за бригу јер се он као и друге врсте рибе строго контролише приликом увоза. Предност ипак даје домаћој риби која је храњена храном која сигурно није генетски модификована.

Као највеће препреке домаћем рибарству наводи то што рибњаци немају право пречег закупа земљишта у поређењу са другим гранама пољопривреде. Субвенције не само што су симболичне (десет динара по килограму произведене рибе) него се ни не исплаћују, каже наш саговорник. Са друге стране, рецимо, Хрватска стимулише извоз и производњу рибе са 50 евроценти по килограму рибе и то је само део подстицаја који се даје у рибарству. 

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.