недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рехабилитација Милана Недића по други пут пред судом

Недић никада није оптужен ни осуђен, али је лишен права на имовину и на живот, тврде подносиоци захтева
Призор испред суда уочи рочишта (Фото Б. Билбија)

Предајом поднеска на 56 страница подносилаца захтева за рехабилитацију армијског генерала Милана Недића, пред Вишим судом у Београду одржано је прво рочиште у овом поступку. Рехабилитацији председника такозване Владе народног спаса за време окупације, супротставила се испред зграде Суда мања група грађана са транспарентима против фашизма и класне експлоатације, али је на крају све протекло без инцидената.

У једном тренутку нашли су се лицем у лице Недићеви потомци и активисти покрета ПАОР из Зрењанина, па се развила бурна дискусија. „Да ли ви знате да је Недић обезбедио сваком домаћинству основни минимум: по два џака брашна и шест метара дрва за зиму? Да ли то може било која данашња власт да уради?”, питао је Милисав Недић из Тополе младог активисту који је на суђење допутовао чак из Мостара. „А да ли ви знате да је тадашња власт економски експлоатисала Србију у корист Трећег рајха?”, одговорио је млади антифашиста.

Срђан Папић Ђурић, испред удружења ПАОР, обратио се новинарима пред зградом суда и рекао да су он и његови другови јуче симболично препешачили 30 километара, од старе Свиларе у Панчеву до старог Сајмишта у Београду. Овај активиста сматра да Недићевом рехабилитацијом државне институције покушавају да релативизују злочине, истакавши да је у време његове владе страдало 80.000 Срба и укупно 300.000 људи по логорима.

У самој судници Вишег суда било је много мирније. Од подносилаца захтева присутни су били генералов праунук Александар Недић, пуномоћник Зоран Живановић и њихови сарадници. Они захтевају увид у 1.670 докумената којима доказују да Недић није био ратни злочинац и тврде да су генералу повређена основна људска права, иако никада није био ни оптужен, нити осуђен.

Сусрет Милана Недића и Адолфа Хитлера

– Милан Недић је лишен права на имовину, што доказује одлука о конфискацији. Био је лишен и права на живот, јер је његово самоубиство у истражном затвору исконструисано. Зато тражимо правну рехабилитацију – каже за „Политику” генерални секретар Српског либералног савета Александар Недић и објашњава да су предлагачи рехабилитације Недићеви потомци, СЛС и Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког терора.

Захтев за рехабилитацију Милана Недића први пут је поднет 1992, али се овај правни процес води по новом захтеву из 2008. године. Апелациони суд је раније ове године одлучио да процес започне пред Вишим суду у Београду. Следеће рочиште заказано је за 8. фебруар. Тада ће сведочити и војвода триглавски Југословенске војске у отаџбини Урош Шуштарич из Словеније о томе како је Недић спасавао Словенце за време Другог светског рата. Други сведок је Жарко Видовић који је у то време био члан Комунистичке партије у Сарајеву и за кога се тврди да му је Недић спасао живот.

Недићеви потомци траже од суда да поништи уредбу Владе ФНРЈ из 1947. којом су комесарима дата овлашћења да Недићу и другима проглашеним за народне непријатеље буду одузета имовина и грађанска права. Британске власти су Недића за Нову годину 1946. испоручиле комунистичким властима у Југославији, а 5. фебруара исте године београдска штампа је објавила да је Недић у притвору извршио самоубиство, скочивши кроз прозор. Никада није саопштено где је сахрањен.

--------------------------------------------------------------------------------------

Адвокат Живановић: Не постоје документи о кривици

„Не видим директно учешће Милана Недића у злочинима. Ако је неко страдао у логору онда за то треба да одговарају они који су их ту сместили. Јевреји су били под надлежношћу Немачке. Не постоји ниједан документ који доказује његово директно учешће у злочинима, као ни у холокаусту. Наши судови су већ осудили официре Гестапоа одговорне за прогон и убиство Јевреја”, наводи адвокат Зоран Живановић.

 

 

Коментари17
3babe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља