Кертесу две и по године затвора за шверц дувана

Апелациони суд у Београду преиначио је првострепену пресуду Синиши Стојчићу и осудио га на четири и по године затвора због организовања шверца цигарета, док је некадашњем директору Савезне управе царина Михаљу Кертресу казну смањио за шест месеци и правоснажно га осудио на две и по године затвора, објављено је данас на сајту тог суда.

Против Стојчића је раније у два наврата због застарелости кривичног гоњења Специјални суд обијао оптужбу, али је Апелациони суд заузео другачији став и осудио га на затворску казну. С обзиром да је у односу на Стојчића, пресуда преиначена после главног претреса, она није још правоснажна и Стојчић има право да уложи жалбу трећестепеном већу Апелационог суда. Стојчић је брат убијеног генерала српске полиције и начелника јавне безбедности Радована Стојичића Баџе који се у оптужници помиње као један од организатора групе и да је злоупотребном службеног положаја спречавао да буде откривен шверц дувана.

Међутим против њега поступак није вођен јер је убијен 11. априла 1997. године у ресторану „Мама миа” у Београду, више година пре покретања истраге у овом случају, а његово убиство до данас није расветљено. Осим Стојчићу ослобађајућа пресуда преиначена је и Дејану Миленовићу, па је осуђен на две и по године затвора и такође има право да се жали, наведено је на сајту Апелационог суда.

Пресудом је од Стојчића и Миленковића одузета против правна имовинска корист па су обавезани да у буџет Републике Србије уплате износ од 9.894.195,34 динара заједно са законском затезном каматом.

Радован Стојичић Баџа (Фото Анђелко Васиљевић)

Казна је за шест месеци смањена и Кертесовом бившем саветнику Петру Миленковићу па је правоснажно осуђен на две године и два месеца. Здравко Христов је правоснажно осуђен на казну затвора од две године, а бивши припадник екипе ванредних мера контроле Царине Небојша Николић на 20 месеци затвора.

Ненад Живановић је правоснажно ослобођен оптужби због недостатка доказа да је извршио кривично дело, а том одлуком је преиначена првостепена пресуда којом је оптужба против њега била одбијена због застарелости.

Приликом доношења одлуке о кани за Кертеса, Миленковића, Христова и Николића, Апелациони суд је имао у виду протек времена од извршења кривичних дела, истовремено ценећи и чињеницу да се ради о изузетно сложеном кривичном поступку, наводи се у образложењу одлуке.

Приликом одмеравања казни, Апелациони суд је „посебно имао у виду јачину повреде заштићеног добра, односно висину противправне имовинске користи коју су прибавили Стојчић и Миленовић, која истовремено представља износ штете по буџет СРЈ.

У односу на Кертеса, као директора Савезне управе царина и остале запослене у Царини, суд је како наводи, посебно ценио чињеницу да су кривична дела извршили омогућавајући осталима да остваре знатну противправну имовинску корист не само у виду избегавања плаћања јавних дажбина, већ и могућности нелегалне продаје цигарета на територију СРЈ.

Оптужница терети браћу Стојичић да су организовали криминалну групу која је од 1996. до 1998. године преко Синишиног предузећа „Р 5 компани” из Ниша увозила цигарете уз помоћ запослених у Царини, који су им омогућавали да робу увезу без царинског евидентирања.

Помоћ је пристизала и од полицијских челника, које је како се наводи у оптужници, организовао Радован Стојичић, тадашњи генерал српске полиције и начелник јавне безбедности, а њихов задатак је био да спречавају било какву контролу пословања предузећа његовог брата. Цигарете су, према оптужници, лажно декларисане као тоалет папир, како би биле унете у земљу.

Кријумчарење се, према ономе што је познато, одвијало преко граничног прелаза Вршка чука, а завршавале су у приватним магацинима Стојчићеве фирме. Одатле су растуране по градовима Србије, углавном за уличну продају.