Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто нам (не)треба ММФ

Тешко је наћи пример да се нека земља опоравила по препорукама фонда
Новица Коцић

Расправе о сарадњи са ММФ-ом често су резултат површног, емотивног и идеолошког опредељивања, а много мање објективног економског закључивања. ММФ је основан (1944) с циљем да подстакне земље у вођењу адекватне економске политике и да им помогне у превазилажењу платнобилансних тешкоћа. Које неспорне чињенице треба знати у вези с функционисањем ове финансијске институције? ММФ је профитна установа (деоничарско друштво) која ради у интересу већинских власника капитала. Његов основни интерес, као и сваке друге финансијске установе, јесте да пласира средства како би деоничари обезбеђивали добит. Формално, фонд улази у добровољне аранжмане са државама по њиховом позиву за помоћ, дакле он их на сарадњу не присиљава. Неспорно је такође да услови који се постављају државама дужницима иду у правцу обезбеђења услова за враћање позајмљеног новца.

То је јавно прокламовани циљ фонда и ту нема места било каквом анимозитету. Треба знати да стабилне и финансијски дисциплиноване земље не траже помоћ ММФ-а. То раде земље у финансијским проблемима и зато се сарадњом са ММФ-ом не треба хвалити. А од невољника који су принуђени да сарађују свакако су у бољој позицији они који од фонда добију добре оцене о спровођењу економске политике. Лоше оцене значе да су сви дигли руке од те земље и да следи стечај, а фонд ће први стати у ред да наплати своја потраживања. Кад сте већ у аранжману, позитивно мишљење ММФ-а има позитиван ефекат на потенцијалне инвеститоре, али свакако не у неком озбиљнијем обиму, како се често еуфорично жели представити. Ко би уопште хрлио да сарађује са економијом која је под надзором ММФ-а, чак и да је најбољи ученик. Дакле, најбоље је не доћи у ситуацију да сарађујете са фондом. Ако већ немате избора (а избор увек постоји), добијате јасна упутства о спровођењу економске политике. И ту почињу проблеми, јер је основни мотив ММФ-а инсистирање на екстерној а не на интерној ликвидности државе дужника. Такође, тешко је наћи пример да се нека земља опоравила по препорукама ММФ-а. Иако су услови задуживања (камате) бољи него у комерцијалном сектору, позајмица је „праћена“ условима који се морају испунити. Многи сматрају да је фонд свестан да се наметнутом политиком не може обезбедити редовно сервисирање дуга, а да су главни „плен“ заправо преостале профитабилне државне компаније и вредни ресурси. Али, то је већ проблем земље дужника а не ММФ-а, на који се одапињу стреле незадовољства када почну продаје профитабилних државних предузећа.

Међутим, ако сва „слава сарадње са ММФ-ом“ иде властима држава који ту сарадњу успостављају, онда је и сва одговорност због негативних последица сарадње код домаћих креатора економске политике. На пример, енормно задуживање Грчке текло је у периодима највећих похвала ММФ-а, критике су дошле у тренутку кад је Ципрасова влада објавила мораторијум на нова задуживања. Одједном, сви су били криви а не само они који су спроводили такву економску политику уз одобравање ММФ-а и саме ЕУ! За Србију је боље да наша сарадња с фондом траје што краће. Мада сам скептичан да ће она довести до позитивних економских промена. Уосталом, „Bloomberg Businessweek” је пре извесног времена чак објавио признање ММФ-а да су „Исланђани били у праву што су урадили супротно од онога што је од њих тражено”. Лично ме иритира став јавности да нас у Србији „само корбач ММФ-а може дисциплиновати” и да не можемо да контролишемо дефицит буџета и јавних финансија. Зашто нико не одговара за пробијања законског нивоа јавног дуга у односу на БДП од 2008 године? Зашто законски не ограничити и висину буџетског дефицита? Тако бисмо сами консолидовали своје финансије и не бисмо морали пристајати на неекономске услове и на добровољно одрицање од економског и политичког суверенитета у корист ММФ-а. Није тачна ни теза о стабилном динару због сарадње са ММФ-ом. Стабилност динара највише зависи од понуде и тражње девиза и од (дис)баланса извоза и увоза. Кредити ММФ-а само краткорочно смирују курс. Дугорочно, тиме се утиче на његово слабљење.

Најновијим аранжманима Србије са ММФ-ом предвиђено је да се кредитима добијеним од ММФ-а пре свега враћају дугови, док би се нешто преосталог новца издвајало за инвестиције по упутству фонда. Дакле, шок терапија ригидне штедње (делимично оправдано), отпуштање администрације, смањење плата и пензија, потпуно укидање субвенција привреди... и приватизација јавних система и ресурса. Већ су у току трансформације државних предузећа разбијањем у више организационих целина. Ово се објашњава „добром праксом у ЕУ“. Слутим да ће се профитабилни делови приватизовати, а непрофитабилни остати на грбачи државе. На први поглед парадоксално, али земље ван еврозоне имају већe шансe да мерама монетарне политике избегну грчки „загрљај смрти“. У случају Србије неопходне су пре свега реформе монетарне политике и финансијског сектора, али и фискалне и спољнотрговинске политике. Велики проблем у сарадњи са ММФ-ом може бити то што, без изузетка, долази до повећања јавног дуга и преузимања контроле над државним ресурсима (водоводи, топлане, извори воде, земљиште, рудници) и великих државних система. Оштре мере штедње исцрпљују економију, урушавају стандард грађана, а економски проблеми због којих је и почела „терапија” остају исти. Или чак већи, ако се узме у обзир да више нема сталног прилива од продатих профитабилних државних компанија.

Форум независних економиста

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.