Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зaшто само Србија има Санџак

Чајџиница у Новом Пазару (Фото Бета/АП)

Подручје Старог Раса, средиште средњовековне српске државе и колевка српске културе и духовности, током османске управе постало је централна област друге вере и цивилизације која је овом пределу дала ново име – прво формално, као Новопазарски санџак затим колоквијално само Санџак, а сада чак са тежњом да овај назив прерасте у званично територијално одређење на путу ка аутономији ове области и даљим аспирацијама (не дај боже, ка отцепљењу).

Поставља се логично питање: по чему се Новопазарски санџак издваја од других административно-територијалних јединица истог заједничког имена које су постојале у нашим крајевима и уопште, и како је дошло до тога да општи назив санџак (основно значење: застава; област под управом санџакбега), којих је укупно на територији османске државе било између 150 и 400 (број је током времена варирао) само у Србији номинално опстане као топоним?!

Свакако нећемо погрешити ако кажемо да иза тога стоји традиционална српска неопрезност и лакомисленост, а пре свега национална неодговорност.

Додуше, са историографске тачке гледишта, ако погледамо називе свих санџака који су постојали на територији данашње Србије, па и некадашње Југославије, видећемо да они као основно одређење носе имена српских престоних градова – Призренски; Скопски; Нишки; Пећки; Крушевачки; Смедеревски...

За разлику од њих, уместо старог Раса и Трговишта, централну тачку некадашњег Новопазарског санџака, иако такође баштиника аутохтоног српског простора, чини град Нови Пазар, који је основао Иса-бег Исхаковић, један од највећих турских војсковођа у 15. веку.

Позната је ствар да је средњовековна pашка држава била значајна транзитна област за дубровачке трговце и да је у време продора Турака, у Трговишту постојала дубровачка колонија. Оснивањем Новог Пазара на ушћу Јошанице у Рашку, а на локалитету који је раније био насељен, али без посебно наглашене важности, Османлије су продрле у само срце некадашње српске државе. Убрзо је Трговиште које су Турци прозвали Eski Pazar – Стари Пазар почело да замире, док је добро одабран стратешки положај Новог Пазара, у комбинацији са замахом занатске привреде, допринео његовом развоју и насељавању.

Дакле, појам санџака као институције освајачке османске власти ступа у наш етнички и државни простор практично истовремено са оснивањем Новог Пазара. Додуше, сам Новапазарски санџак формиран је тек 1790, а током постојања, у процесу административних реорганизација турске царевине, до 1902. године када је коначно трајно укинут, три пута је бивао расформиран и поново успостављан. То практично значи да мимо његовог активног и функционалног живота, данас бележи дуже виртуелно трајање у нашем вербалном свету.

Док су се области осталих санџака по њиховом нестанку са историјске сцене и крају османске управе, једноставним изостављањем одреднице санџак, вратили својим првобитним називима, Новопазарски санџак без икакве асоцијативне копче и повезаности са ранијом српском средњовековном месном номенклатуром остао у нашој употреби само као „Санџак”.

Међутим, за овај феномен може се наћи и лингвистички разлог, јер именица санџак својим фонетским карактеристикама нимало не одудара од уобичајеног гласовног склопа изворних српских речи. Штавише, из корпуса такозваних месних именица у српском језику, ваља се сетити оних које се такође завршавају наставком – ак. На пример: врбак, воћњак, малињак, травњак, плићак, ружичњак, пашњак, маслињак, Кошутњак, Лаћарак, а да не говоримо и о другим изведеним именицама (дешњак, весељак, димњак, чудак...). Наравно, ту су и турцизми: чардак, басамак и др.

Као што се може видети, сам крај речи који у суштини представља и њено најупечатљивије обличје, истоветан је код именице санџак као код набројаних српских, али и турских именица одомаћених у нашем језику. Уколико би се неком странцу који нема никакве представе о српском језику, дао списак свих горе наведених речи, укључујући и санџак и поставило питање да ли нека од њих одудара од осталих, лако би се могло десити да одговор буде: не.

Дакле, за употребу турске именице санџак као топонима, што је појава без преседана на територији укупног некадашњег Османског царства, а што неки сада здушно желе да капитализују, може се наћи разлог, али не и оправдање.

Наша је обавеза да се одупремо неодговорној инерцији и колевци српске државотворне традиције и духовности у потпуности вратимо њено једино изворно одређење – рашка област или Рашки округ, како се у административном смислу данас назива.

Док други без икаквог историјско-чињеничног упоришта својатају оно што је наше, ми само треба да поштујемо и памтимо своје.

Редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду

Коментари30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.