Душа у џепу, тело у џипу, рачун на Кипру

Драма „Лице” руског аутора Александра Галина нови је редитељски искорак Јелена Богавац која ће се својим новим сценским рукописом представити београдској публици у уторак 22. децембра у 20.30 часова на сцени „Петар Краљ” Атељеа 212. У питању је комедија о губитку идентитета, буквалном и симболичном, са ликовима које препознајемо из таблоидне штампе, гламурозних друштвених догађаја, горка, оштра, духовита сатира о транзицији и њеним херојима и жртвама. Текст је са руског превео Новица Антић. Сценограф је Марко Беркеш, а костимограф Ана Зарубица. Играју: Радослав Миленковић, Иван Јевтовић, Александра Јанковић и Радмила Томовић.

– „Лице” говори о губитку лица, многих идентитета. О прекрајању идеолошке матрице, моралних норми, о парању етике и логике. О новом лицу стварности коју живимо. Стварности света у ком је новац бог и једина избројива и измерљива мера вредности. О реалитету тог света чији је реализам живљеног на ивици могућег. У свету извитопереног реализма у којем се смрт пориче, а живот алаво прождире. У надреалној стварности коју формулише експлицитна жеља за стицањем материјалног. Увек гладни, увек преждрани! Свету који је сав материјализован у новчаници од стотину долара. Папирнатом свету „господина Френклина” који нам се са те исте новчанице смеши, каже Јелена Богавац и додаје:

– О престрашеном свету. Свету на чије се ботоксе смеши смрт. На душе које су потрошене. На душе које звецкају као сића у џепу. Душе у џепу, тело у џипу, рачун на Кипру. У веку нанотехнологија где се мито даје електронским путем зарад одржања личне друштвене хигијене. У свету у коме је старост срамота.

„Лице” је заправо комедија о животу „нових” Руса, тајкуна и интелектуалаца који их служе. О чему проговара Галина у овом делу?

Ко су јунаци комада „Лице”, објашњава Јелена Богавац:

– Јунаци комада „Лице” су људи нашег доба, нашег времена. То су тајкуни са лажним лицима, жене са лажним дојкама, пластични хирурзи који прекрајају старлете, старлете које прекрајају политичаре, пијани психијатри, малтретиране жене, привредни и остали „углађени” криминалци. Победници транзиције и жртве у транзицији, и транзиционе жртве и главни глумци у серијалу „Таленат за срећу нове елите”. Увек су маскирани, зато их је лако препознати на телевизији. У ријалитију тржишне стварности. Све се може купити и продати. На продају су душе и лица, делови тела и делови доктората, или тела у целини или органи засебно. Све се за све може зашити или пришити на свакога. Етикета света. Лого „гос'н Френклин”. Са лакоћом пријања, на све се аплицира.

Новац је, каже наша саговорница, ново и ново лице стварности. Наши јунаци зарађују и троше, они су похотни, грамзиви, престрашени. Наши јунаци су порочни. Ипак, заустављени у сценском тренутку они су запитани, они су готово спремни да се покају. Они успевају да досегну до добра у себи. До могућности покајања. Кроз спознају немогућности трговине са новим почетком, за нови почетак.

– Верујем у могућност добра. Верујем да из највећег ђубрета често израсте најлепше цвеће. Верујем у могућност позоришта да на добро покаже. Верујем да је доброта заразна и да позориште може да ту заразу шири. Јер ако је ово мелодрама, и ако је о реализму, добро у њему мора победити. Са овом готово утопистичком идејом запловила сам кроз комад, објашњава редитељка.

Ове сезоне, промишља Јелена Богавац, заједнички именитељ разнородних културних трагања је – идентитет.

– Наравно, одвајкада је тако. Та стална запитаност „Ко сам ја?” „Ко сам ја сада, данас, ко сам била јуче? И Александар Галин у комаду „Лице” трага за дефиницијом „ја” сазиданом од многих „јао ја!” над личним судбинама. У потрази за новим ликом стварности, за његовим новим ја, за свемерљивом и немерљивом категоријом формулисаном нацијом, културом, језиком, вером, стилом, обичајима, родом, модом, идеологијом… „Ја” је сложена структура. „Ја” је најактуелније. Оно је данас и овде, и о данас и о овде.

У турбулентним историјским околностима наших дана, „Ја” је компликовано и збуњено. Његово збуњено престрављено испеглано лице. „Ја” је лажна легитимација. Комад „Лице” дефинише промену идентитета времена. Промену идентитета вредности саме, закључује Богавац