недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је Шумановић сликао самог себе

Насупрот строгом, намргођеном изгледу на „Аутопортрету” из 1925, лик Саве Шумановића у „Доручку на трави” је смирен, задовољни стваралац у друштву својих креација
Сава Шумановић „Аутопoртрет”, 1925.

На изложби „Мирослав Краљевић и следбеници” у Спомен-збирци Павла Бељанског која представља врхунска дела хрватског сликарства прве половине 20. века из Модерне галерије у Загребу, представљени су и аутопортрети Саве Шумановића.

Сава Шумановић, школован у Загребу и присутан на тамошњој уметничкој сцени током двадесетих година, у свом опусу је прихватио Краљевићеве утицаје, али је био заслужан и за њихову трансформацију. Тако је постао и нови узор хрватским сликарима захваљујући разумевању и преношењу начела Лотовог посткубизма. На „Аутопoртрету” (1925) из загребачке Модерне галерије и аутопортрету насликаном у оквиру композиције „Доручак на трави” (1927) из Спомен-збирке Павла Бељанског, Шумановић је посткубистичком формалном редукцијом истовремено сводио облике и наглашавао унутрашњи израз. У оба случаја реч је о саморепрезентацији уметника као сликара пред штафелајем, али акценат није на додацима који дефинишу професију и статус портретисаног, већ на метафизичкој димензији слике. Упоређен са „Аутопортретом” из 1925. године, лик Саве Шумановића на слици „Доручак на трави” доживео је важну промену која није само стилске природе: насупрот строгом, намргођеном изгледу готово вибрирајуће напетости на две године ранијој представи, овде видимо смиреног, задовољног ствараоца у друштву својих креација. Уметник као да је пронашао лични мир у нестварном свету уметности, окружен женским фигурама.

Сава Шумановић „Доручак на трави”, 1927.

Сликом „Доручак на трави” (1927), једним од кључних експоната из колекције Павла Бељанског и антологијским делом националне модерне уметности, Сава Шумановић је резимирао најзначајније елементе свог сликарског развоја у трећој деценији 20. века. На њој су остали присутни елементи Лотовог посткубизма и естетике „повратка реду“ са почетка двадесетих, приметни на уметниковом аутопортрету и одевеној женској фигури с десне стране. То је дело на којем колористичка експресија достиже прву праву експлозију, која је потом варирана и развијана до врхунца у шидском периоду. Поврх свега, она је са три имагинарне женске фигуре на десној страни композиције најавила серију чаробних женских ликова, „шидских купачица“ – Шидијанки, које уметник готово опсесивно слика током тридесетих година у Шиду. Слика је рађена у „ведром тону“, како објашњава сâм уметник поводом дела насталих за време другог боравка у Паризу.

Коментари2
77a77
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља