Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: РАДОСЛАВ СРЕТЕНОВИЋ, Председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор

Јавност је највећи савезник ревизора

Иако су сви извештаји ревизора објављени на нашем сајту и свима су доступни, улога најшире јавности је од непроцењивог значаја, не само зато што ће неко у новинама да прочита о недомаћинском трошењу „народног динара” већ и због тога што ДРИ још утире свој пут у нашем систему
Фото А. Васиљевић

У веома опсежном и детаљном извештају о раду у 2015. Државна ревизорска институција први пут се „похвалила” да су њени стручњаци завирили у пословне књиге највећих политичких странака (Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије и Демократске странке), али да су се под њиховом лупом нашли и завршни рачун државног буџета, књиге 14 директних и пет индиректних корисника државне касе, 108 корисника буџета локалних власти, 27 јавних предузећа – и све то у вредности већој од десет билиона (хиљада милијарди) динара. Отуда и питање председнику ДРИ Радославу Сретеновићу – шта су његови ревизори установили? Како се троши новац пореских обвезника и да ли се домаћински користи државна имовина?

Прошло је осам година од почетка нашег рада, а већина институција и даље нема успостављен систем финансијског управљања, контролу и интерну ревизију. А управо би те две ствари требало да буду прва брана од нерационалног и незаконитог трошења јавних средстава. Буџетски корисници и даље не поштују многе законе, па ни оне најосновније – о буџету, рачуноводству, јавним набавкама, платама у државним органима и јавним службама...

С каквим су се све случајевима срели? Јесу ли плод незнања, несналажења или је реч о намерним покушајима да се „улови у мутном“?

Има свега. Поменућу један од примера „лова у мутном”. Благајница у ЈКП „Водоканал” у Сомбору „присвојила” је део уплата новца за воду. Она је, као  благајница, дакле, располагала готовином и истовремено евидентирала уплате за испоручену воду грађанима. При томе није било контроле над њеним радом. На тај начин је током пет година, основано се сумња, присвојила око 6,5 милиона динара. Институција је поднела кривичну пријаву против ње, али и одговорних лица која су својим нечињењем томе допринела.

Шта планирате за идућу годину и ко ће све бити предмет ваше ревизије?

У 2016. наставићемо тамо где смо стали. Прегледаћемо опет завршни рачун буџета Србије, али и све оно што нам омогуће финансијске и кадровске могућности. За 2016. нису нам одобрена средства која су планирана за наш рад, па ће и број ревидираних субјеката и обухват ревизије бити мањи.

Да ли су и колико ваши „субјекти ревизије” кооперативни у раду? Има ли опструкције?

Пре почетка ревизије, већ на првом састанку, са одговорним лицима се договоримо о начину сарадње и комуникацији. То представља саставни део наше методологије. И после, углавном, нема проблема. Готово да нема опструкција при прибављању документације. Изгледа да су сви свесни да ревизорима морају дати документацију. Чак и тајне податке. Било је неких институција које су покушале са опструкцијама, али смо то успешно решили.

Да ли је било случајева да се „субјекти ревизије” оглуше о ваше инструкције? Какве су вам законске надлежности у том погледу и да ли сте их у досадашњих осам година искористили?

Да, било их је. Три субјекта нису поступила по нашим препорукама. Нису отклонили неправилности. Један од примера је председник Општине Смедеревска Паланка. Обавестили смо локалну скупштину о тешком кршењу обавеза доброг пословања и упутили захтев за његово разрешење, али њему је та иста скупштина изгласала поверење. Обавестили смо Народну скупштину, али за сада нисмо добили никакву информацију. Тај човек је и даље актуелни председник Општине Смедеревска Паланка. У друга два случаја поднете су кривичне пријаве, изречене су новчане казне, а одговорни смењени.

Да ли је било интервенција „с врха власти” да се резултати неке ревизије не објаве, одговорни не добију заслужену пријаву суду и да то не доспе до јавности?

Не.

Да ли сте задовољни ажурношћу тужилаштва, судова, па и саме државе на налазе ревизора?

Имали смо ситуацију да се судија прекршајног суда решењем огласио ненадлежним за покретање поступка. Неки предмети су достављени Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки, али и она се огласила ненадлежном, јер су пријаве, наводно, засноване на повреди Закона о буџетском систему. Сукобе надлежности суда и другог државног органа решава Уставни суд. Још чекамо одлуку.

Има ли примера да сте се у неке институције вратили да проверите да ли су поступили по вашим препорукама, а да нису исправили уочене грешке? Шта сте предузели?

Такав је  пример Општина Мерошина, чији смо одзивни извештај оценили као неверодостојан. Дакле, није поступљено по препорукама ревизора које се не могу оспоравати. Предузећемо одговарајуће мере.

Колика је, према вашој оцени, улога јавности, не само стручне, већ и најшире, у ономе што радите, јер ваши извештаји не смеју да заврше у неким фиокама или само „окачени” на сајтовима?

Сви извештаји ревизора објављени су на нашем сајту и свима су доступни.  Улога најшире јавности је од непроцењивог значаја, не само зато што ће неко у новинама да прочита о недомаћинском трошењу „народног динара” већ и због тога што ДРИ још утире свој пут у нашем систему. На том путу потребна нам је таква подршка.

Бавили сте се, између осталог, и сврсисходношћу коришћења службених аутомобила. Имамо ли коначно данас поуздан списак с колико службених аутомобила држава Србија располаже и да ли се домаћински користе?

Први и конкретан ефекат ове ревизије био је доношење нове Уредбе о начину коришћења службених возила у 2014. Њоме је јасно дефинисано наменско, рационално и економично коришћења службених возила. Влада је основала Комисију за одобравање употребе службених возила. Влада је, такође, одлучила да прода 1.583 путничка возила, различитих класа, марке и вредности. Од укупно понуђених 510 возила, у три круга лицитације продато је 363 аутомобила за око 115,6 милиона динара. Планирамо да почетком 2016. затражимо од владе податке о коришћењу службених возила закључно са 31. 12. 2015. Упоређивањем тих података и оних које смо користили за ревизију 2012. утврдићемо да ли су се и колико смањили расходи за службена возила, пређени километри, као и структура коришћених возила.

Недавно сте добили „одобрење” за запошљавање још једног броја младих ревизора. Имате ли довољно стручних људи за тако одговоран посао?

После измена Закона о ДРИ, којима су плате ревизора побољшане, успевамо да дођемо до таквих кадрова, али њихов број је недовољан да би се у неком разумном року под лупом нашло више од 12.000 субјеката чије је ревидирање у надлежности ДРИ.

Конкретно, где се школују наши ревизори? Иду ли у свет по знање и искуство?

Сви наши ревизори  школовани су углавном у Србији. Након почетка рада у институцији, укључујемо их у адекватну обуку. Неке упућујемо на међународне скупове и разне друге институције за ревизију јавних средстава. Поред тога, сваке године два-три млађа запослена похађају шестомесечну обуку у Европском ревизорском суду. У ревизији финансијских извештаја помагале су нам колеге из Норвешке, Британије и Шведске, а за ревизију сврсисходности колеге из Холандије, Шведске и Америке. То искуство које деле са нама од непроцењиве је важности. Финансијску подршку у едукацији кадрова пружа УНДП.

Да ли је било притужби на рад ваших ревизора?

Наравно. Било је и тога. Али и то исправљамо. И ревизори су људи. Њихов посао је врло сложен, захтеван, одговоран. Подразумева велико знање, вештине и искуство.

Имате ли проблема да их „сачувате” од комерцијалне ревизије? Другим речима, да ли су плаћени довољно добро да би се предупредила флуктуација?

Мислим да су плате ревизора, бар за сада, релативно добре и да ревизори могу одолети изазовима комерцијалне ревизије. Њихове плате морају остати такве, јер ревизор не би требало да има мању зараду од оних чији рад надгледа. У супротном све то не би имало смисла.

Недавно је у претприступним преговорима са Европском унијом отворено 32. поглавље које се односи на финансијску контролу. Јесте ли спремни и способни да одговорите и тим задацима?

Ми ћемо, без сумње, имати водећу улогу у реализацији потпоглавља које се односи на екстерну ревизију. Што се нас тиче – ми смо спремни за почетак тих преговора.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.