Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

​Зашто Вујановић и Иванић једва чекају да се испричају с Николићем

Реагујући на учестале прозивке из региона да се меша у унутрашње ствари других држава, у кабинету председника Србије оцењују да је он у великој мери допринео политици отвореног дијалога са шефовима држава региона и да само брани интересе Срба
Председници Србије и Црне Горе у Подгорици 2013. године (Фото Танјуг); Младен Иванић и Томислав Николић децембра 2014. године (Фото Бета)

„Председник има право и обавезу да брине о Србима изван Србије и упозорава уколико им нека држава ускраћује права установљена европским стандардима, не мешајући се у унутрашње политичке односе у тим државама. Не знамо зашто то некима смета, осим ако немају шта да крију”, кажу у кабинету председника Томислава Николића за „Политику”, коментаришући критике које на његов рачун долазе из региона због појединих изјава које дао у последње време.

Последње у низу таквих спорења је с Младеном Иванићем, српским чланом трочланог Председништва БиХ. Иванићу је, подсетимо, засметало Николићево упозорење да „постоји план за рушење актуелне власти у Републици Српској кроз рушење власти председника Милорада Додика”. Иванић је у интервјуу за „Дневни аваз” најавио да ће приликом првог разговора с председником Србије поставити то питање и да ће му поручити да се не уплиће у унутрашње прилике у Републици Српској.

Иванић је оценио како је Николићева „отворена подршка” Додику „потпуно непримерена, јер значи сврставање на једну страну и неку врсту арбитрирања у односима међу политичким странкама у БиХ”.

Николићеву изјаву критиковао је и Игор Црнадак, министар иностраних послова БиХ, иначе функционер Иванићеве Партије демократског прогреса, опозиционе странке у РС. Он је приликом недавног боравка у Београду, где се срео са српским колегом Ивицом Дачићем, поручио „као неко ко у Савету БиХ представља РС и српски народ” да Србија и њени кључни функционери треба да буду уз народ РС, а не уз било коју политичку опцију.

Разговор с Николићем због његових изјава „прижељкује” и председник Црне Горе Филип Вујановић. После оцене српског председника да је Црна Гора „пример да држава не треба да буде играчка и да људи који је воде не смеју тако да је третирају” те да она „свесно поништава своју самосталност у доношењу одлука и препоручује се као држава која ће прихватити све што јој буде речено како би ушла у НАТО”, Вујановић је саркастично приметио да је Николић „духовит човек”, али да је ипак његова оцена увредљива.

„Једва чекам да се испричам с Николићем и да видим шта га је подстакло на такву оцену”, рекао је Вујановић док је председник Србије поручио: „Нисам оћутао ни другима, па нећу ни њима”.

Недавно је председник и у Бриселу имао малу расправу с македонским колегом Ђорђем Ивановим који је Београду замерио што је на ауто-путу код Прешева постављена табла на којој пише „Бивша Југословенска Република Македонија”. Расправа је двојицу председника одвела далеко у прошлост све до цара Душана па је Иванов, према Николићевом казивању, у једном тренутку рекао и како Србија није требало ни да ослобађа Македонију од Турака.

У Николићевом кабинету оцењују да је „председник у великој мери допринео политици отвореног дијалога са шефовима држава региона”. Сарадња се, истичу, показала као једини пут решавања кризних ситуација међу којима су најкритичније биле талас миграната с Блиског истока и катастрофалне поплаве након којих је председник тражио помоћ за све земље које су биле угрожене. Србија се, како кажу, дефинитивно наметнула као кључни играч и фактор стабилности, капија кроз коју се потенцијална опасност претвара у добробит за целу Европу. Уместо некадашњег бурета барута што је била кључна квалификација Балкана кроз промишљање, дијалог и активно решавање вишедеценијских проблема Србија, кажу у Николићевом окружењу,  постаје мост који спаја исток и запад, север и југ.

Према оцени психолога Жарка Кораћа, Николић често даје непотребне и непримерене изјаве, као да хоће да каже да је и даље врло важна политичка личност. Председник, како је Кораћ рекао за Н1, има страшну жељу да се појави у јавном животу и у таквом понашању „има нечег незрелог”.

Сарадник Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић каже да лично може да се сложи с Николићевим оценама.

„Начин изношења тих ставова и аргумената допадљив је за просечног Србина. Оно што он каже каже у тим приликама рекла би већина људи у овој земљи. Проблем је у томе што иза тих изјава не следи никаква конкретна политика. Оног момента када председник треба да своје речи преточи у неку конкретну политичку акцију ту долази до повлачења и усаглашавања са ставовима владе”, оцењује Јанковић за „Политику”.

Према његовим речима, може се само нагађати да ли су такви иступи прикупљање поена или су у питању моменти када он спонтано каже оно што мисли. Али је, додаје, очигледно да и по питању Бриселског споразума и по питању ЕУ и односа с другим земљама на крају увек усаглашавао своје ставове са ставовима владе. Јанковић оцењује и да нас је „мантра о добросуседским односима довела дотле да суседне земље, искључујући Румунију, увек гласају против наших интереса”.

Ова ситуација у којој се иступи председника и премијера разликују Александра Попова, директора Центра за регионализам, подсећају на време власти Демократске странке и различите политике Вука Јеремића и Бориса Тадића.

„Ни тада као ни сада нисмо могли знати да ли је у питању дупли пас, односно игра добар и лош полицајац или је у питању разлика у гледиштима. Да ли то Николић држи десно крило СНС-а које не може да прати Вучића у европским трендовима у решавању проблема Косова па он води ’патриотски’ део странке или је то његово солирање”, каже Попов који Николићеве иступе види као мешање у унутрашње ствари и Црне Горе и БиХ што, каже, није никаква новина јер је тога било у великој мери у време власти Бориса Тадића.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.