Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Косово и европске вредности

Да ли је уважени читалац гледао на телевизији пре нешто више од десет дана посету француског председника Николе Саркозија једној школи, када је рекао да ће на мапи Европе, која је била на зиду учионице, бити додата још једна држава – Косово. Те речи председника кога је изабрала већина француских грађана неизбежно су нас подсетилe на давна времена када су владари Европе и света, без демократских избора, по својој вољи кројили границе држава. Да ли и та политичка прошлост и ова данашња стварност припадају европским вредностима? Шта да кажемо о консензусу осамнаест влада европских држава да бомбардују Србију 1999. без икаквог правног основа? Да ли је и то била европска вредност? Подршка европских влада гетоизацији и демонизацији једног народа, такође припада европским вредностима. Да,и то су вредности данашње Европе, зато што владе, велики део медија, јавности и интелектуалаца подржава и цени то што говори и чини ЕУ.

О европским вредностима мора дасе мисли из властитог искуства. Не постоје суштинске вредности Европе које треба само преузети. Европа је конкретноисторијска ситуација. Та ситуација Европе може бити добра или рђава у зависности од оних који о њој мисле и који је практично уређују. А многобројне и често искључујуће вредности Европе имале су у својим границама заљубљенике и подржаваоце, али и критичаре и противнике.

У делу српске медијске јавности, невладиних организација и у једној политичкој групацији у парламенту, дежурни слоган гласи „Србији су потребне европске вредности”. Када се тако формулише однос према вредностима, онда то делује заводљиво. Поготову кад се под овим вишезначним појмом подразумевају само материјалистички стилови живота. „Бољи живот”, насликан великим становима, аутомобилима, раскошним забавама, или живот у знаку хедонизма и егоизма, свакако је примамљив скуп вредности за оне који су у материјалној оскудици, а нарочито за оне који су разним блокадама били спречени да економски напредују.

Наравно, појединци и народи се не руководе само материјалним вредностима. На њихове животне и историјске путање снажно утичу и друштвене, политичке, моралне, културне и уметничке вредности. Када и ове вредности укључимо у дискусију о српској европеизацији, онда морамо поставити питање: како да разумемо приближавање Европи и њеним вредностима када се у једном њиховом кругу, оном политичком, директно оправдава разарање историјски грађеног државног идентитета српског народа? Могу ли се спојити српске тежње ка материјалним вредностима ЕУ и њена политика противправног прекрајања граница и отимања територија?

Ово питање дубоко погађа друштвени и политички живот Републике Србије. Данас, а тако ће бити и у будућности. С једне стране, покрет за усвајање европских вредности увек ће се суочавати с чињеницом да је у том циљу садржан и онај део вредности који сакати српско идентитетско и државно биће. Сви ,,еврореформисти” у Србији мораће или да свесно камуфлирају оно што је било и јесте непријатељско у ЕУ према Србији или да буду адвокати Европе без обзира шта она нама чини. Такав пут према ЕУ и њеним вредностима имаће подршку у малим социопрофесионалним групама. На њих ће се ослањати она политика која од плурализма вредносних опредељења прави безалтернативну идеолошку конструкцију.

С друге стране, покрет за усвајање европских вредности у Србији имаће отворених противника због двадесет година мучења Србије и завршног удараца од 17. фебруара 2008. Тешко је предвидети интензитет и обим тог отпора, али сигурно је да ће дуго да траје. Чињеница да европске државе одузимају део њене државне територије (Косово), биће повод да се европске вредности доведу у питање. Није природно да хвалите онога ко вас делимично или потпуно уништава.

И није добра политика усвајања европских вредности жмурећи над оним правним и војним насиљем које вам одузима део државне територије. Она постаје инструмент иностраних центара моћи. Начин да се тако нешто избегне свакако је изградња критичког односа према апсолутизацији европских вредности.

социолог, научни саветни

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.