Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Народни директор па мајстор за ципеле

Влајко Вуковић је са дипломом београдског Економског факултета био директор предузећа, затим је стекао мајсторско писмо па је сада један од најшколованијих обућара у Србији
Влајко Вуковић у својој радњи (Фото М. Дугалић)

Краљево – Шездесетогодишњи Влајко Вуковић из Рибнице, краљевачког приградског насеља, бавио се некада спољном трговином, онда је био и директор у успешном трговинском предузећу, а сада је власник обућарске радње и у њој једини мајстор обућар. За сваки посао спремао се озбиљно, сматрао је да је најпре важна школа па, корак по корак, до потребног искуства.

Тако се, после стечене дипломе на Економском факултету у Београду, половином деведесетих, запослио у тадашњем трговинском предузећу „Стотекс”. Постао је референт за спољну трговину, али да би трговао са целим светом учио је, и на београдском Институту за стране језике положио пословни курс енглеског језика. Томе је додао и сертификат за послове спољне трговине који је добио од тадашње Привредне коморе. И, дознајемо у разговору с Вуковићем, било је и по обиму и заради значајних послова са иностраним партнерима, а „Стотекс” је тада важио за моћну трговинску фирму, не само на краљевачком подручју. Сасвим природно, у процесу генерацијске смене руководства, као и смањења извозних послова због рата и санкција, 1991. године Вуковић мења посао, седа у директорску фотељу. Постаје директор малопродаје, руководи ланцем „Стотексових” продавница на подручју Србије и Црне Горе у коме је било око четрдесет продавница. Питамо га какав је директор био, а он, као из топа, каже:

– Народни, нисам био строг, али сам тражио да се ради. Мада, видите, чим постанеш директор или неки функционер, мења се ситуација, људи се мењају. На посао сам, рецимо, увек долазио бициклом и док сам био референт једну или две су ми украли, али кад сам сео у фотељу по двојица, тројица су ме ујутро чекала да бицикл преузму и сместе на сигурно – прича Влајко, додајући да је био добар с колегама и да је у колективу у једном периоду било позитивне атмосфере.

– Памтим, неко ми је донео она шаљива правила о понашању кад се дође код шефа. Било их је 12, а додам још једно, допишем: „Не долази код шефа празних руку”. Дођу пословође, гледају то и би лепо док не поче да се мења пословна, а и међуљудска атмосфера у колективу, па ми један од радника рече: „Добро, доћи ћемо ми с моткама у рукама”. И, богами, убрзо дође до сличног незадовољства. Додуше, радници су ми рекли: „Ти, Влајко, не мораш да подносиш оставку”, али ја сам хтео да делим судбину тог руководећег тима и тако сам директоровао тачно 100 дана – објашњава нам Вуковић.

Онда је одлучио да напусти „Стотекс” и за живот зарађује настављајући обућарски посао свог оца Ненада, по коме се и зове обућарска радња испред породичне куће. Присетио се шта га је отац учио, како је почео од чишћења остатака лепка на обући па даље...

– Кад ми је отац умро, одлазио сам по савете код познатих краљевачких обућара Влаја и Бранка. Памтим и данас како су ми говорили да понекад станем испред тезге, да се нађем у улози муштерије, или други савет: „Само ти знаш да ли је добро, ако ниси задовољан – одлепи па поново”. Тога се и данас држим. За мајсторски испит направио сам десет ципела и пред комисијом од познатих краљевачких обућара полагао за мајстора, па сам и добио „мајсторско писмо”. – истиче мајстор Вуковић.

Сада живи од тог мајсторлука, поправља, а израђује и нову обућу. Под сопственом марком „Босонога” производи кожне ципеле „бродерице”, сандале „римљанке”, „гладијатор”, а у плану су му и женске сандале у комбинацији коже и меког дрвета.

– Нама ту зараде да будеш богат. Кажу биће све више посла, јер нема народ пара, мора да поправља обућу. Није тачно, зарада је од оног ко поправља скупоцене ципеле а сиротиња купује јефтине кинеске које се и не поправљају – објашњава нам Влајко Вуковић, обућар с факултетском дипломом, мајсторским писмом, сертификатом за спољну трговину, одличним знањем енглеског језика... Како би се данас рекло, са си-вијем за министра...

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.