четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 16.01.2016. у 08:15 Борис Јашовић
ПОГЛЕДИ

Како систематски стварати идиота?

Грађанско васпитање је предмет који бисмо, да којим случајем не постоји, сами морали измислити

У грчком полису идиотима су називани људи који се нису бавили политиком. Нису то били апстиненти у модерном значењу те речи. Али, ни политика није била оно што је данас – пречица за реализацију властитих интереса.

Политика је у антици представљала племениту вештину којом су се, у већини случајева, бавили слободни грађани вољни да без уплива личног интереса допринесу општем добру заједнице. Појединац је функционисао као „политичка животиња”, те би свако његово искакање из поменуте улоге значило да је или Бог или, што је био чешћи случај, будала. Речју, идиот се у антици није занимао за питања од јавног значаја. Данас би то био пасивни поданик (као бајаги грађанин) који не размишља својом главом, некритички гута штo му се сервира и кука да ништа не може да учини, мада прстом не мрда како би побољшао властити положај. Власт управо такве неизмерно воли.

Поврх свега, бити идиот у антици била је ствар личног избора – док се данас пасивни „грађанин” плански покушава произвести од стране владајућих елита (и њихових старатеља), опхрваних личним интересима. То је оно што забрињава. Нарочито када у обзир узмемо планове да се поменути „процес производње” систематски спроводи путем васпитно-образовних установа!

Школе би, међутим, требало да просвећују а не да заглупљују млада поколења, па их стога треба усавршавати а никако враћати у средњи век. Тим пре саблажњавају стратегије којима извршна власт (Министарство просвете, у ужем смислу) планира реорганизовање образовног система ове земље.

Урушавање материјалног статуса просветних радника и непримерени предлози који се тичу укидања или девастирања општеобразовних предмета – представљају врх леденог брега. Загребемо ли, међутим, испод површине проблема, набасаћемо на трагове будућег обличја Србије – а то је колонијална (периферијска) фабрика за производњу јефтине радне снаге са ограниченим опсегом мисаоних операција.

Је ли то грађанско друштво? Наравно да није!

Грађанско друштво је заједница слободномислећих људи који ствари узимају у сопствене руке, не чекајући да их демагози (за време трајања реклама) обрлате на кварно. Но, за формирање критички оријентисаног Грађанина (са великим Г) потребно је просветитељско образовање – у духу данашњег времена. Управо је грађанско васпитање предмет који доприноси томе да се адолесценти, испуштени у процесу примарне породичне социјализације, припреме за доцнији отпор дарвинистичком свету лицемерја. Реч је о свету у којем појединац свакодневно мора тежити, знањем и културом дијалога пре свега, статусу персоне коју је тешко превеслати.

Није стога потребно наглашавати чињеницу да је недавни предлог министра просвете (упућен Националном просветном савету), да се предмет грађанско васпитање протера из система средњег образовања и сведе на четири године наставе у основној школи, у најмању руку, бесмислен. Такође, не треба сумњати у то да ће овај предлог бити срдачно прихваћен у кругу хроничних непознавалаца суштине грађанског васпитања. За овима неће заостајати ни они који спрам грађанског васпитања негују тешко искорењиве предрасуде.

Посебно таквима треба рећи да грађанско васпитање није школски предмет који су нам белосветски креатори новог поретка (манимо се теорија завере), подметнули као кукавичје јаје – не би ли нашу децу удаљили од традиције, породичних вредности, православља, ћирилице... Управо супротно – грађанско васпитање је предмет који бисмо, да којим случајем не постоји, сами морали измислити. На првом месту јер младе људе подстиче да креативно делују у друштву, размишљају сопственом главом, критички анализирају свет око себе… Једино ће тако бити способни да, колико сутра, пруже адекватнији отпор свакојаким облицима доминације који атакују на егзистенцију и достојанство човека.

Зато нам је, између осталог, потребно грађанско васпитање! Додуше, некоме, може бити, одговара да се систем образовања и васпитања у Србији обесмисли. Још горе, можда се неко тренутно бави операционализацијом питања како убудуће систематски производити пасивне поданике који ће, покривени властитим ушима, избегавати бављење питањима од јавног значаја. Због тога, станимо у одбрану грађанског васпитања.

Социолог

Коментари28
06ff7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља