Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Витезови у Манасији, хајдуци у Црној Бари, а на Дрини – Португалци

На интернет порталу „Српска слагалица” представљени су градови и општине кроз приче о највећим културним манифестацијама, знаменитим личностима, традиционалним јелима
Иван Бошњак (Фото Министарство државне управе и локалне самоуправе)

Егзит или Гуча? Будите ексцентрик, одговорите: Мокрањчеви дани. Иза питања о томе за који бисте се од два највећа музичка фестивала у Србији определили стоји, уствари, намера да будете површно сврстани међу „забавњаке“ или „народњаке“ , европејце или националисте. Та једноставна музичка дихотомија заобилази чињеницу да се поменути фестивал у Неготину одржава већ пола века, да у Врњачкој бањи неко успева да организује једанаестодневни међународни фестивал класичне музике или да се Ниш сваке године трансформише у Нишвил, град џеза. Исправније је, дакле, да говоримо о музичкој слагалици састављеној од бројних фестивала музике који се сваке године одржавају широм Србије, а набројали смо само мали део, уместо да се као секиром поделимо на „Егзит” и Гучу.

Националну, верску, музичку, етнографску, историјску и сваку другу шароликост имали су на уму и творци пројекта „Serbian puzzle” (“Српска слагалица”), насталог под окриљем Министарства државне управе и локалне самоуправе. На њихов позив, на порталу који носи ово име, локалне самоуправе представиле су историјат своје зграде управе, знамениту личност свог краја, јело по којем су познати, највећа културна дешавања која организују и могућности за улагања инвеститора.

Да ли сте знали
Више од 15 фестивала одржава се сваке године у Суботици, а један од најпознатијих је Међународни фестивал позоришта за децу, на којем је од 1994. године до данас учествовало 532 уметничка ансамбла из 44 земље света
„Битка код Сенте“ Ференца Ајзенхута, платно које се налази у згради општине у Сомбору већ 117 година, са својих 28 квадратних метара била је највећа слика на Балкану у време када је постављена у Великој сали општине 1898. године
прва бела кафа у Србији пила се на двору Јеврема Обреновића у Шапцу, граду где је отворена и прва апотека и касарна, начињен први урбанистички план, на куће постављени први застакљени прозори у тадашњој Србији, возио се први фијакер, свирао први клавир
Фестивал ватромета, који посети неколико десетина хиљада људи, одржава се у Сремској Митровици у јуну
Прва републичка смотра модерног балета организована је у Белој Паланци 1985. године
На сваких 700 Чачана, долази по једна печењара – град на обалама Западне Мораве, познат по одличном прасећем печењу, има више од 160 угоститељских радњи специјализованих за ове месне гурманлуке

Пројекат је почео средином прошле године и до сада је представљено 30 градова и општина. Наставља се и ове године, са новим причама из локалних самоуправа. Амбициозни циљ је да свих 178 општина у Србији буду на овај начин представљене на једном месту. Идеја је била да саме локалне самоуправе размисле шта специфично и занимљиво имају да поделе са милионском интернет публиком, да се на брз и јефтин начин инвеститорима, дијаспори, страним, али и домаћим туристима дају полазне информације о различитим градовима, али и да се и ти различити градови боље међусобно упознају, набраја државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе, Иван Бошњак. Лепо је прочитати како како се у Лозници прави традиционална ускршња погача или да у Кањижи православци и католици заједно прослављају светог Стефана. Или сазнати да се у Србији негује и хајдучка и витешка традиција: од 1966. године у Црној Бари приређују хајдучко вече, док је у општини Деспотовац установљен фестивал витешких игара код манастира Манасија. Тешко је, међутим, заобићи не тако лепу стварност у којој живимо. Лесковачку роштиљаду, на пример, посети више од пола милиона људи, али...

–  Немамо аутентичну производњу стоке у околини Лесковца. Требало би да и месо за роштиљ буде локални производ, а не из увоза. Тада би то имало прави смисао. У Сврљигу, с друге стране, у порасту је узгој чувеног сврљишког јагњета и мужа оваца од чијег се млека прави сир, незаобилазни састојак традиционалног белмужа. Имате једну нову дестинацију, Сребрно језеро на Дунаву и уз њега, све оно што се налази уз овај део тока велике европске реке: Лепенски вир или Голубачку тврђаву, која се сада обнавља. Али, недостају нам пристаништа, морамо да градимо стратешки места где ће туристи да изађу, евентуално допуне горививом резервоаре својих пловила. А немамо ниједну пумпу за пловила осим у Београду и Новом Саду – напомиње Иван Бошњак.

Има и општина које су успешно искористиле природне лепоте на својој територији. Тако је Дринска регата, објашњавају творци „Српске слагалице“, постала значајан догађај у европским оквирима. Од брзака на горњем току, за љубитеље рафтинга и адреналина, до карневалске, угодне вожње која почиње како се Дрина даље шири, то је постао догађај за свачији укус. Баш по мери и 150 Португалаца који су лане били учесници регате. Док размишљамо о томе како привући странце, не би требало да занемаримо детаљ који је недавно у тексту у „Политици“ изнео професор нишког Универзитета, Драгиша Бојовић. Од 70 студената србистике у Нишу, тридесетак је било у Риму, а у манастиру Студеници – један.

–  Нисам против тога да млади иду у иностранство и нешто науче и виде, али има нечега и у нашем менталитету због чега ћемо радије ићи у Рим него упознати Србију. Родитељи ће пре одвести децу у Будимпешту, него до Лепенског вира. Тачно је и да путеви треба да нам буду бољи, да се више промовишемо, будемо конкурентнији, али

већ сада има много простора да општине још активније сарађују, да привуку једни друге, организују размене ђачких екскурзија, културно-уметничких друштава, спортских клубова – каже Бошњак.

Многи градови не чувају само сећање на историјске личности и догађаје, већ су у злосрећној транзицији постали и својеврсни споменици пропале индустрије. Могу ли туризам и различите културне манифестације да буду њихов спас и мотор покретач развоја?

– Туризам не може у потпуности да надокнади оно што изгуби индустрија. Али, уз манифестације које ће промовисати тај крај, може да се отвори пут ка кластеризацији: да се у једној општини определе за стратешки производ - малину, на пример, те да уз узгој развијају и друге капацитете - прераду, транспорт, трговину... Манифестације су добре ако не испумпавају новац из локалних средина, већ и приходују. Оне треба да привлаче људе, одржавају привредну активност, да њихов утицај на локалну средину буде целогодишњи - напомиње Бошњак. 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.