Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: СРЂАН ТИМАРОВ

Раде Марковић ми је био учитељ, али не само глуме

Глумац говори о Егону Савину као позоришном оцу, игрању у представи „Свети Георгије убива аждаху” у деветој години, глуми као магији, шарму као дару, лепоти као терору, женама које се удварају...
(Фото Н. Петровић)

Позоришни и филмски глумац Срђан Тимаров (39), стални члан Југословенског драмског позоришта, игра у чак 12 представа у београдским позориштима. Међу њима и у „Уносном месту” за коју је добио Стеријину награду. Ову представу у режији Егона Савина, по делу руског класика Александра Островског, Тимаров игра већ другу сезону у свом позоришту, на сцени „Љуба Тадић”. Уз њега су и великани глуме: Предраг Ејдус, Бранислав Лечић, Јелисавета Саблић...

Рођен је у Београду, а глуму је завршио на Академији уметности у Новом Саду. Баш његову класу водио је Раде Марковић, један од највећих српских глумаца свих времена.

Из брака с новинарком РТС-а и вршњакињом Наташом Миљковић има сина Лазара (6).

Лазар је први глумац у мом животу
Без кога или чега не бисте могли?Једини без кога не бих могао јесте мој син Лазар. Он је први глумац у мом животу. Наравно, не бих могао без још неких, али он игра главну улогу у мом животу.

Шта је пресудило да постанете глумац?

Рука судбине. Од мог првог учешћа у некој позоришној представи прошло је тридесетак година. На сцену сам изашао као живахни малишан у деветој години. Моја мајка Клара Мандић, стоматолог, док сам био на часу музике чекала ме је у позоришном бифеу. Ту ме је видео редитељ Егон Савин и ангажовао за улогу детета у представи „Свети Георгије убија аждаху”. Тако је он мој позоришни отац. После тога сам играо у више његових представа. А резултат тога – Раде Марковић ме је изабрао у своју класу.

Чему вас је посебно научио Раде Марковић?

Сусрет с њим је један од најзначајнијих у мом животу. Прво смо били професор и студент, затим колеге, а онда смо, усуђујем се то да кажем, постали пријатељи. Редовно смо се дружили до његовог краја, 10. септембра 2010. године. Био ми је учитељ не само у глуми, већ и у животу. Ишао сам код њега по „компас” у разним сегментима свог живота. Био је мој оријентир уз кога сам се формирао. На последњој премијери на којој ме је гледао одао ми је највеће признање. Рекао је: „Много ме подсећаш на мене кад сам био млад глумац.” А његов животни савет ми је био: „Бацај се главачке у све!”

Чему вас сад уче Савин и други редитељи?

Сарадњи. Уз добре редитеље се развијам, напредујем, стасавам. Имао сам много среће да радим са најбољима. Кад ме позову, увек имам исто питање: „Зашто баш ја?” Желим да знам шта хоће од мене. Та несебична размена мишљења ми је драгоцена у животним односима, па, наравно, и у глуми, јер морам да знам у ком смеру свако од нас иде да би представа, или живот, имали своју целину.

Шта вам је пресудно у глуми...

Пресудно је то што ме глума фасцинира и што је она моја велика љубав. А она ми је, кад се за то стекну околности, велика магија. Она је моја пасија. Даје ми смисао живота, јер без ње живот би ми био бљутав.

... а шта у животу?

Наравно, љубав према глуми не упоређујем са љубавима према најближим особама у животу. То је нешто посебно. Уживам у животу с најближима, јер је леп сам по себи. Искрено га волим и захвалан сам му због свега што ми нуди и даје.

Како се односите према шарму и лепоти?

Лепота је неминовно диктат времена, а шарм, ипак, остаје заувек и он је божји дар. Али, и лепота и шарм су озбиљни наркотици, односно привлачне силе у животу свакога од нас. Шарм је поготово неодољив, а лепота је чак постала терор овог времена, јер ствари никад нису биле савршеније и лепше, али људска душа иде у супротном смеру. Лепота је веома добро гориво за сваки напредак у животу.

На који начин показујете љубав?

Мушко-женска љубав се најбоље види и осети у погледу и додиру, а доказује у делима. Показујем је најискреније и најбоље што умем. Али, то је, у ствари, питање за оне које сам волео и које волим. Једино тако умем, а они би требало да суде на шта то личи. Раде Марковић би на то питање казао: „Љубав је једина струја у нашим животима. Све остало је мрак.”

Како се опходите према новцу и женама?

У овом овако скројеном свету желео бих да га имам довољно да не мислим на њега, а не да ме оптерећује. Нисам неки алав човек да тражим не знам шта. Шекспир је на ову тему рекао: „Увек би требало имати меру за меру”, па и кад је реч о женама, јер оне могу да буду највећа инспирација, али и највећи пакао за човека.

Како прихватате удварање жене?

Томе се дивим и то посебно поштујем, јер то раде само самоуверене и нормалне жене. Зашто би само мушкарци одлучивали кога би желели. А с друге стране не волим жене које су набациле себи имиџ хладне препотентне неосвојивости. То ми је досадно и смешно.

Ко или шта нема цену?

То је радост мог сина који ће на јесен поћи у школу. Цену немају моја породица, пријатељи, моја пасија којој се страствено предајем, а поврх свега цену немају здравље свих нас и један загрљај.

Чега се плашите?

Имам страх од примитивизма, неваспитања, простаклука и глупости. То ме плаши зато што уз то следе негативна селекција и недобронамерни и нестручни људи који се баве било којим послом. Јер то води свет у потпуни колапс, а то постаје доминантно, посебно код нас.

Како решавате проблеме?

Ништа на силу и по сваку цену. Умем да чекам.

Где се одмарате?

Нисам рођен за зимску климу. Одмарам се тамо где је топло. Можда је то и генетика. Мој отац Ђорђе, који није подносио зиму, имао је обичај да каже: „Ко мора да носи зимски капут, није успео у животу.”

Које место вам је рај на земљи?

Осећам се као у рају кад добијам осмех, спокој и загрљај. А у буквалном смислу има неколико места која ми дају утисак да сам стварно у рају. То су Хвар из мог детињства, други је Бали, а треће је острво Аморгос у Грчкој које сам открио прошлог лета.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.