Телефон „искра ета” – понос југословенског дизајна

Телефон „искра ета” био је понос југословенског и словеначког дизајна с краја седамдесетих и почетка осамдесетих година 20. века. Имати га на радном столу у кући или у канцеларији, био је знак престижа. Са округлим бројчаником или тастатуром, свеједно, најчешће у црвеној али и у црној, белој, љубичастој, ружичастој, жутој, сивој боји.

Сто година дели „ета” телефон од првог телефона Американца Грејама Бела, који је изазвао сензацију када је телефоном разговарао са сарадником у суседној канцеларији, а неколико месеци касније са бироом удаљеним осам километара од Бостона. Крајем 1879. у САД је већ било око 26.000 телефонских корисника.

Развојем, облик телефона претрпео је бројне трансформације, од скулпторалних до техничких. Најдуже је у примени остао класични црни телефон од бакелита са бројчаником округлог облика на солидном паралелопипедном постољу у доњем делу и виљушкастим ослонцем за слушалицу у горњем делу, са чијим се подизањем успоставља а спуштањем прекидала телефонска веза. Било је то средином 20. века.

Телефон „ета”, који је дизајнирао Даворин Савник, произвођач „Искра” из Крања произвео је у око пет милиона примерака. Међутим, због слабе патентне заштите, модел је копиран од стране бројних светских произвођача, па се сматра да је до сада у свету произведено око 300 милиона оваквих телефона. У пословној згради „Искре” у Крању 1986. године било је изложено 12 примера плагијата телефона „ета”. Модели телефона „ета 80” и „ета 85” део су збирке музеја МОМА (Музеј модерне уметности) у Њујорку и Музеја дизајна у Штутгарту.

Аутор је доживео и преживео трансформацију телефонских веза, али је свој последњи интервју дао путем фиксног телефона. Био је, каже помало уморан од не само паметне већ и препаметне еуфорије мобилних телефона, чији се крај предвиђа, како предвиђају, већ за неких пет година.

Радмила Милосављевић, архитекта (www.dopisna-skola-ambijent.rs)

Из Словеније у свет

Словеначки и југословенски дизајнер и архитекта Даворин Савник (1929–2014) рођен је у Крању у Словенији. Студирао је на Факултету за грађевинарство као и на Музичкој академији у Љубљани. Завршио је Високу школу за индустријско обликовање у Чешком Готвалдову. Додатно се усавршавао у Великој Британији, Италији и САД.

У почетку каријере активно се бавио музиком. Почетком шездесетих година запослио се у индустрији „Искра” у Крању, а почетком седамдесетих година радио је као директор развоја дизајна у „Искра-комерцу” у Љубљани. После тога постао је самостални дизајнер. Дизајнирао је аудио-визуелну и телекомуникацијску опрему, рачунарску опрему, алате и кућне апарате.

Добитник је бројних награда, међу којима су: престижна Прешернова награда, највише признање јапанског министарства за трговину, медаља Велесајма у Брну и награда за добар дизајн Међународног сајма у Хановеру. Стекао је међународну репутацију и о њему су писале новине у Јапану, САД, Великој Британији, Русији...