недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДИЗАЈН

Телефон „искра ета” – понос југословенског дизајна

Апарат који је дизајнирао Даворин Савник произвођач из Крања произвео је у пет милиона примерака, али због слабе патентне заштите модел је у свету копиран у 300 милиона примерака
(Фото CC by – SA)

Телефон „искра ета” био је понос југословенског и словеначког дизајна с краја седамдесетих и почетка осамдесетих година 20. века. Имати га на радном столу у кући или у канцеларији, био је знак престижа. Са округлим бројчаником или тастатуром, свеједно, најчешће у црвеној али и у црној, белој, љубичастој, ружичастој, жутој, сивој боји.

Сто година дели „ета” телефон од првог телефона Американца Грејама Бела, који је изазвао сензацију када је телефоном разговарао са сарадником у суседној канцеларији, а неколико месеци касније са бироом удаљеним осам километара од Бостона. Крајем 1879. у САД је већ било око 26.000 телефонских корисника.

Развојем, облик телефона претрпео је бројне трансформације, од скулпторалних до техничких. Најдуже је у примени остао класични црни телефон од бакелита са бројчаником округлог облика на солидном паралелопипедном постољу у доњем делу и виљушкастим ослонцем за слушалицу у горњем делу, са чијим се подизањем успоставља а спуштањем прекидала телефонска веза. Било је то средином 20. века.

Телефон „ета”, који је дизајнирао Даворин Савник, произвођач „Искра” из Крања произвео је у око пет милиона примерака. Међутим, због слабе патентне заштите, модел је копиран од стране бројних светских произвођача, па се сматра да је до сада у свету произведено око 300 милиона оваквих телефона. У пословној згради „Искре” у Крању 1986. године било је изложено 12 примера плагијата телефона „ета”. Модели телефона „ета 80” и „ета 85” део су збирке музеја МОМА (Музеј модерне уметности) у Њујорку и Музеја дизајна у Штутгарту.

Аутор је доживео и преживео трансформацију телефонских веза, али је свој последњи интервју дао путем фиксног телефона. Био је, каже помало уморан од не само паметне већ и препаметне еуфорије мобилних телефона, чији се крај предвиђа, како предвиђају, већ за неких пет година.

Радмила Милосављевић, архитекта (www.dopisna-skola-ambijent.rs)

Из Словеније у свет

Словеначки и југословенски дизајнер и архитекта Даворин Савник (1929–2014) рођен је у Крању у Словенији. Студирао је на Факултету за грађевинарство као и на Музичкој академији у Љубљани. Завршио је Високу школу за индустријско обликовање у Чешком Готвалдову. Додатно се усавршавао у Великој Британији, Италији и САД.

У почетку каријере активно се бавио музиком. Почетком шездесетих година запослио се у индустрији „Искра” у Крању, а почетком седамдесетих година радио је као директор развоја дизајна у „Искра-комерцу” у Љубљани. После тога постао је самостални дизајнер. Дизајнирао је аудио-визуелну и телекомуникацијску опрему, рачунарску опрему, алате и кућне апарате.

Добитник је бројних награда, међу којима су: престижна Прешернова награда, највише признање јапанског министарства за трговину, медаља Велесајма у Брну и награда за добар дизајн Међународног сајма у Хановеру. Стекао је међународну репутацију и о њему су писале новине у Јапану, САД, Великој Британији, Русији...

Коментари9
6e01e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља