Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДОСИЈЕ: КРИЗА И ПЛЕМЕНИТИ МЕТАЛИ

Јагма за златом – весник новог финансијског лома

Када Кина у априлу уведе ценовник жутог метала у јуанима, Запад ће можда изгубити улогу на тржишну вредности злата
Јован Прокопљевић

Зла­то и сре­бро ин­ве­сти­то­ри­ма ши­ром све­та да­нас све ви­ше де­лу­ју као по­след­ње фи­нан­сиј­ско при­бе­жи­ште у не­из­ве­сним вре­ме­ни­ма. Ре­корд­на про­да­ја аме­рич­ких и ки­не­ских злат­них нов­чи­ћа, од­лу­ка Ин­ди­је да осну­је свој Свет­ски са­вет за сре­бро и на­ја­ва Ки­не да ће од апри­ла уве­сти свој стан­дард за вред­но­ва­ње жу­тог ме­та­ла у ју­а­ни­ма – слу­те но­ве про­ме­не те­ку­ћег ме­ђу­на­род­ног по­рет­ка за­сно­ва­ног на ви­ше­де­це­ниј­ској фи­нан­сиј­ској до­ми­на­ци­ји За­па­да и аме­рич­ког до­ла­ра.

Два ба­сно­слов­но ску­па нов­чи­ћа, „злат­ни аме­рич­ки орао” и „ки­не­ска злат­на пан­да”, пу­ште­ни у про­да­ју истог да­на на два кра­ја све­та (11. ја­ну­а­ра), раз­гра­бље­ни су пред очи­ма бер­зи оме­те­них па­ни­ком због те­ку­ћег уру­ша­ва­ња це­не наф­те и стра­те­шких ме­та­ла, бе­жа­ни­је ин­ве­сти­то­ра са тр­жи­шта ак­ци­ја од Шан­га­ја до Вол­стри­та, ја­ча­ња аме­рич­ког до­ла­ра и па­да вред­но­сти свих оста­лих ва­лу­та све­та.
Пр­вог да­на про­да­је „злат­них аме­рич­ких ор­ло­ва” овла­шће­ни куп­ци су од Ков­ни­це нов­ца САД от­ку­пи­ли 75 од­сто ко­ли­чи­на ко­је су па­за­ри­ли то­ком це­лог ја­ну­а­ра 2015. „Аме­рич­ки ор­ло­ви” у об­ли­ку сре­бр­ња­ка, оти­шли су још бр­же: 11. ја­ну­а­ра аме­рич­ка ков­ни­ца нов­ца про­да­ла је ви­ше ових нов­чи­ћа не­го сва­ког ја­ну­а­ра из­ме­ђу 1987–2009. го­ди­не. 
„По­тра­жња фи­зич­ки опи­пљи­вог зла­та – ви­дљи­ва из про­да­је ко­ва­ни­ца у об­ли­ку ’аме­рич­ког злат­ног ор­ла’ – ра­сте дра­ма­тич­но и до­сти­же нај­ви­ши ни­во од фи­нан­сиј­ске кри­зе 2008. го­ди­не“, упо­зо­ра­ва Свет­ски са­вет за зла­то, удру­же­ње 18 во­де­ћих ак­те­ра свет­ске ин­ду­стри­је жу­тим ме­та­лом са се­ди­штем у Лон­до­ну.
Исто­вре­ме­но, на дру­гом кра­ју пла­не­те, Ков­ни­ца нов­ца Ки­не пу­сти­ла је 11. ја­ну­а­ра у про­да­ју злат­не и сре­бр­не пан­де те­жин­ски из­ме­ре­не не у ун­ца­ма, не­го – пр­ви пут у исто­ри­ји – у гра­ми­ма. У је­ку осет­не флук­ту­а­ци­је ки­не­ског ју­а­на, „злат­не пан­де” ис­ко­ва­не у нов­чи­ћи­ма те­жи­не од 30 гра­ма, 15, гра­ма осам и јед­ног гра­ма, пла­ну­ле су као ал­ва. 
За­што све Аме­ри­кан­ци и Ки­не­зи, др­жа­вља­ни две нај­ја­че еко­но­ми­је све­та (а за њи­ма и мно­ги дру­ги ко­ји има­ју сло­бод­ног нов­ца за ула­га­ња), ових да­на бе­со­муч­но на­сто­је да на­ба­ве зла­то и сре­бро?
Пот­по­ру те­ку­ћој јаг­ми за „фи­зич­ки опи­пљи­вим” зла­том још про­шле је­се­ни дао је Ме­ђу­на­род­ни мо­не­тар­ни фонд оце­ном да је „зла­то је­ди­на фи­нан­сиј­ска ак­ти­ва без пан­да­на”, вред­ну­ју­ћи жу­ти ме­тал из­над соп­стве­не кор­пе ва­лу­та!
Не­из­ве­сно је да ли је ММФ – одав­но сум­њи­чав у сна­гу при­вред­ног опо­рав­ка све­та – та­квим вред­но­ва­њем зла­та же­лео да учи­ни суд­бо­но­сни от­клон од нај­ја­чих па­пир­них ва­лу­та. Оно што је ви­дљи­во је­сте да свет­ске бер­зе од по­чет­ка 2016. већ тре­ћу сед­ми­цу бе­ле­же по­сто­ја­ни пад вред­но­сти све­га чи­ме се та­мо тр­гу­је, сем зла­та и сре­бра ко­ји из да­на у дан бе­ле­же ћу­дљи­ви скок и пад це­не (по­чет­ком ове го­ди­не ун­ца зла­та вре­де­ла је из­над 1.100 до­ла­ра, ју­че око 1.090, док је 17. де­цем­бра 2015. ста­ја­ла 1.049 до­ла­ра – нај­ни­же од 2009. го­ди­не). 
„Свет је у 2016. ушао зло­во­љан. Зла­то је по­но­во је­ди­но при­бе­жи­ште у вре­ме­ну ра­сту­ћих ге­о­по­ли­тич­ких на­пе­то­сти”, оце­њу­је аген­ци­ја Блум­берг.  Исти­на је: ин­ве­сти­то­ри да­нас ма­сов­но бе­же од све­га што под­се­ћа на ри­зич­на ула­га­ња, за­стра­ше­ни не­из­ве­сним ствар­ним при­вред­ним ре­зул­та­ти­ма САД, Ки­не и остат­ка све­та, исто­вре­ме­ним не­за­у­ста­вљи­вим обез­вре­ђи­ва­њем це­не наф­те и дру­гих стра­те­шких си­ро­ви­на, као и ра­сту­ћом не­из­ве­сно­шћу око на­пла­те при­сти­жу­ћих ду­го­ва, по­себ­но зе­ма­ља у раз­во­ју – чи­је укуп­не спољ­не оба­ве­зе да­нас пре­ма­шу­ју 24 би­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра. 
У тој бе­жа­ни­ји од фи­нан­сиј­ских ри­зи­ка, по­је­ди­ни гло­бал­ни ин­ве­сти­то­ри – кор­по­ра­тив­ни, др­жав­ни и по­је­ди­нач­ни – по­ка­зу­ју зна­ке упа­дљи­ве при­бра­но­сти. 
Та­ко је, на при­мер, ових да­на, во­де­ћа ки­не­ска бан­ка ИЦБЦ за скром­ну су­му ис­под че­ти­ри ми­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра пре­у­зе­ла до­ју­че­ра­шњи тре­зор Дој­че бан­ке у се­ве­ро­и­сточ­ном Лон­до­ну, у ко­ји мо­же да ста­не 1.500 то­на зла­та. Шта ће ки­не­ској бан­ци та­кав тре­зор у бри­тан­ској пре­сто­ни­ци, сем ако не­ма на­ме­ру да та­мо скла­ди­шти зла­то ко­је на­ме­ра­ва да ку­пу­је?
Упо­ре­до са по­слов­ним аспи­ра­ци­ја­ма ИЦБЦ на Остр­ву, зва­нич­ни Пе­кинг одав­но и на­ве­ли­ко ку­пу­је зла­то ши­ром све­та и упра­во раз­ра­ђу­је одво­је­ни пра­вил­ник за фор­ми­ра­ње це­не жу­тог ме­та­ла, из­ра­же­не у ју­а­ни­ма. 
Пре­ма зва­нич­ним по­да­ци­ма Пе­кин­га, Ки­на рас­по­ла­же са око 1.700 то­на злат­них по­лу­га. Уз то, Пе­кинг је, ма­хом пре­ко по­сред­ни­ка, са­мо из­ме­ђу ју­ла и сеп­тем­бра про­шле го­ди­не па­за­рио пре­ко 50 то­на зла­та у Лон­до­ну, Швај­цар­ској, Хонг­кон­гу, Аустра­ли­ји, Афри­ци...
У тре­нут­ку ве­ли­ких гло­бал­них бер­зан­ских пре­ви­ра­ња, ко­ји­ма се за са­да не ви­ди крај, злат­не ре­зер­ве исто­вре­ме­но озбиљ­но уве­ћа­ва­ју Ру­си­ја (ла­не је до­да­ла око 187 то­на), Иран (ма­хом пре­ко на­бав­ки у Тур­ској и Ује­ди­ње­ним Арап­ским Еми­ра­ти­ма), Ин­ди­ја, Ка­зах­стан...
За­пад­не бер­зе спе­ку­ли­шу да је Ки­на од 1983. го­ди­не до да­нас на тај­ним ло­ка­ци­ја­ма ускла­ди­шти­ла из­ме­ђу 3.000 и 35.000 то­на зла­та! Да ли би ки­не­ски ју­ан са та­квом (евен­ту­ал­ном) под­ло­гом мо­гао да по­ста­не бу­ду­ћа гло­бал­на ре­зер­вна ва­лу­та? Исто­вре­ме­но, ве­ли­ка свет­ска ми­сте­ри­ја је ко­ли­ко зла­та и чи­јег све има у Форт Нок­су, аме­рич­ком гло­бал­ном су­пер­тре­зо­ру од Дру­гог свет­ског ра­та. 
У ме­ђу­вре­ме­ну, Ки­на је на­ја­ви­ла да ће у апри­лу ове го­ди­не у Шан­га­ју от­по­че­ти са утвр­ђи­ва­њем це­не зла­та у ју­а­ни­ма и упо­зо­ри­ла стра­не бан­ке да ће уко­ли­ко не при­сту­пе бу­ду­ћем „фо­ру­му за зла­то” из­гу­би­ти до­зво­лу за из­воз жу­тог ме­та­ла. Ки­на је нај­ве­ћи про­из­во­ђач зла­та на све­ту и ње­гов нај­ве­ћи ку­пац. Ако Пе­кинг од­лу­чи да на свом те­ре­ну от­поч­не про­мет зла­том ис­кљу­чи­во у ју­а­ни­ма, и мо­жда са­оп­шти да има да­ле­ко ви­ше по­лу­га не­го што се зна, шта би би­ло са до­лар­ским об­ра­чу­ном тр­го­ви­не „фи­нан­сиј­ског сред­ства без пан­да­на”?
Бер­зан­ски спе­ку­лан­ти про­ри­чу да би це­на ун­це зла­та ове го­ди­не мо­гла да ско­чи на 1.400, а мо­жда и на це­лих 2.000 аме­рич­ких до­ла­ра за ме­ру од 31,1 грам.
Та­ња Ву­јић 

------------------------------------------------------------

Сребру се спрема златна деценија

Пле­ме­ни­ти ме­тал има сјај­не шан­се да по­бољ­ша ре­пу­та­ци­ју за­хва­љу­ју­ћи фор­ми­ра­њу Свет­ског са­ве­та за сре­бро и ра­сту ин­те­ре­со­ва­ња за об­но­вљи­ве из­во­ре енер­ги­је

Продавница златног накита у Индији (Фото Ројтерс)

Сре­бро је, за­се­ње­но трај­но при­влач­ним сја­јем зла­та, што се ве­ћи­не све­та ти­че, у про­те­клом ве­ку но­си­ло епи­тет си­ро­ма­шног пле­ме­ни­тог ма­те­ри­ја­ла. Али у овом сто­ле­ћу, за­хва­љу­ју­ћи Ин­ди­ји и ра­сту ин­те­ре­со­ва­ња за об­но­вљи­ве из­во­ре енер­ги­је, има до­бре шан­се да по­ве­ћа сво­ју по­пу­лар­ност на­у­штрб зла­та. 
По­зна­то је да у Ин­ди­ји не­ма раз­ли­ке у по­ло­ви­ма ка­да је реч о љу­ба­ви пре­ма на­ки­ту и естет­ском на­гла­ша­ва­њу жу­тих ко­ма­да, то­ли­ко да ће се ова ма­ни­ја, ко­ја је по­ста­ла мал­те­не део кул­ту­ре, озбиљ­но уву­ћи и у окри­ље би­зни­са. Ин­ди­ја све ви­ше ужи­ва у то­ме да кон­тро­ли­ше то­ко­ве за­сту­пље­но­сти пле­ме­ни­тих ма­те­ри­ја­ла на тр­жи­шту, а ако је тач­но да се по­сао нај­бо­ље ра­ди из љу­ба­ви, сре­бро мо­же оче­ки­ва­ти „зла­тан пре­по­род”. 
Упра­во је у овом де­лу све­та по­кре­нут Свет­ски са­вет за сре­бро с на­ме­ром да за­цр­та стан­дар­де ква­ли­те­та, по­бољ­ша и за­шти­ти ин­те­ре­се по­тро­ша­ча, ин­ду­стриј­ских ко­ри­сни­ка и про­из­во­ђа­ча сре­бра. 
Асо­ци­ја­ци­ја, нео­п­ход­на овој обла­сти у ко­јој су игра­чи ра­су­ти, пла­ни­ра да по­зо­ве гло­бал­не тр­гов­це, ру­да­ре, об­ра­ђи­ва­че, пре­ра­ђи­ва­че и про­из­во­ђа­че да бу­ду део са­ве­та. При­мар­на уло­га но­вог са­ве­за је­сте да по­ста­ви је­дин­стве­не стан­дар­де у све­ту, пре­ко по­треб­не јер се, у од­но­су на уоби­ча­је­не вред­но­сти, сре­бро про­це­њу­је на све­га 40 до нај­ви­ше 50 од­сто од за­сту­пље­них це­на.  
Са­вет пла­ни­ра да с је­дин­стве­ним стан­дар­ди­ма на­ки­та и пред­ме­та од овог ма­те­ри­ја­ла иза­ђе упра­во у Ин­ди­ји, ко­ја уво­зи ви­ше од 7.000 то­на го­ди­шње. Про­це­не го­во­ре да ће увоз по­ве­ћа­ти бар на 1.000 то­на го­ди­шње. 
У при­лог овој на­ме­ри иду и ца­ри­не уво­за, ко­је ва­же исто као и за зла­то, што зна­чи да би се ла­ко мо­гло де­си­ти да убу­ду­ће сре­бро при­гра­би ве­ћи део ко­ла­ча. При то­ме за­јед­ни­ца зла­та на За­па­ду не по­пу­ла­ри­ше Свет­ски са­вез за зла­то у вре­ме ка­да Свет­ски са­вез за сре­бро пла­ни­ра да по­ве­ћа по­тра­жњу сре­бра. Ја­сно је да ове окол­но­сти ипак не­ће би­ти до­вољ­не да, по ре­пу­та­ци­ји си­ро­ма­шни ме­тал, сме­ни вла­да­ра са тро­на, што и ни­је глав­на за­ми­сао. 
Пр­ва ве­ли­ка ре­во­лу­ци­ја сре­бра де­си­ла се 1492, а да­нас се екс­пло­а­ти­ше ви­ше од 877 ми­ли­о­на ун­ца сре­бра го­ди­шње, ко­је се све ви­ше ко­ри­сти у но­вим ин­ду­стриј­ским про­це­си­ма.   
Глав­ни ка­та­ли­за­тор ових кре­та­ња, а са­мим тим и по­тра­жње у на­ред­ној де­це­ни­ји, би­ће про­из­вод­ња со­лар­не енер­ги­је. Очи су упр­те у Ки­ну, ко­ја ће ве­ро­ват­но спро­ве­сти 17 ги­га­ва­ти со­лар­них ка­па­ци­те­та до кра­ја го­ди­не.  
Ва­ља на­по­ме­ну­ти да је огро­ман по­тен­ци­јал по­тра­жње за сре­бром ипак ду­го­ро­чан, а да је у про­те­кле три го­ди­не за­бе­ле­жен пад це­не ме­та­ла са 61 до­ла­ра у про­се­ку по ун­ци на чак не­што ма­ње од 17 до­ла­ра. 
И у овом слу­ча­ју је глав­ни раз­лог про­ме­не по ме­тал, али не­га­тив­не, би­ла Ки­на – во­де­ћи свет­ски ин­ду­стриј­ски ко­ри­сник де­вал­ви­рао је сре­бро као и дру­ге ро­бе ко­је су стра­да­ле јер су за­ви­си­ле од њи­хо­вог на­чи­на про­из­вод­ње. 
Што се тра­жње ти­че, она ве­ро­ват­но убу­ду­ће ви­ше не­ће би­ти глав­ни про­блем, али би за­то снаб­де­ва­ње мо­гло би­ти. Про­из­вод­ња је про­шле го­ди­не по­ра­сла за све­га пет од­сто, и то за­хва­љу­ју­ћи по­ја­ча­ној уло­зи сре­бра и ба­кра у но­вим про­јек­ти­ма и про­из­вод­ном ра­сту у Цен­трал­ној и Ју­жној Аме­ри­ци. 
Мек­си­ко је тре­нут­но нај­ве­ћи про­из­во­ђач сре­бра. Пра­те га Пе­ру, Ки­на, Аустра­ли­ја и Чи­ле. 
Као што је слу­чај са ба­кром, екс­пло­а­та­ци­ја сре­бра та­ко­ђе ће се дра­стич­но по­ве­ћа­ти у ин­тен­зи­те­ту у ко­јем ће свет жељ­но тра­га­ти за  но­вим из­во­ри­ма об­но­вљи­ве енер­ги­је. По­зи­тив­не про­ме­не не­ће би­ти то­ли­ко дра­стич­не да ће про­ме­ни­ти од­но­се ве­чи­тих ри­ва­ла. Сре­бро ће увек би­ти дру­го у од­но­су на зла­то. До­брим де­лом за­хва­љу­ју­ћи кул­ту­ри ње­го­ве екс­пло­а­та­ци­је у Ин­ди­ји. 
Љиљана Ву­јић

 

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.