Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мојковачка битка Монтенегра и Црне Горе

Светли догађај црногорске историје уместо националног поноса изазива поделе и оспоравања
(Фото Матица црногорска)

Прослава стогодишњице Мојковачке битке још једном је послужила на тлу Црне Горе као полигон за унутрашњополитичка препуцавања. Светли догађај црногорске историје, када је бројчано и оружано слабија војска краља Николе поразила царске аустријске трупе – уместо националног поноса, данас изазива поделе и оспоравања. Није ту помогао ни умерен тон премијера Мила Ђукановића, који као да није дао за право данашњим екстремним црногорским историчарима.

Два скупа у Мојковцу, у размаку од само две недеље, исказала су сву дубину данашњих црногорских подела, за које многи сматрају да своје корене вуку управо из ових дешавања стогодишње давности. Мојковац је 1916. био камен међаш који је не само послужио као „доказ” онима који у њему виде наводно бесмислену и непотребну жртву за Србију, већ је две године касније уграђен у темељ уједињења Србија и Црне Горе. Данашњи Монтенегрини, утисак је, не могу то никако опростити својим прецима Црногорцима. Као да вековима пре тога Црна Гора није била друга српска жртва и као да је Први светски рат био нешто што се њих није нимало тицало...

Тако је на скупу у организацији Матице црногорске и Скупштине општине Мојковац, одржаном 21. децембра, главно питање било – да ли је Црна Гора неправедно жртвовала своју војску и државу за „интересе савезника”? Припадници ове групе мишљења обично у први план истичу да је црногорска војска после победе на Мојковцу капитулирала, а да је држава Црна Гора нестала као држава. То што је државност и Србије и Црне Горе, кроз заједничку државу Југославију, била веома брзо након тога обновљена, у овим круговима се тумачи као трагедија и пад у српско ропство.

„Мојковачка битка била је последњи блесак црногорског јунаштва и витештва уочи гашења црногорске државе”, рекао је професор Младен Вукчевић. Мојковачка битка, по његовој оцени, иако победоносна, имала је негативне правне последице, што је кулминирало сломом суверене државе Црне Горе и њеног „уједињења” са Србијом.

Хрватски историчар Жељко Караула, како преноси Бета, представио је на скупу у Мојковцу дневник аустроугарског генерала, Хрвата Стјепана Саркотића, у коме је наведено да су председник српске владе Никола Пашић, високи официри Божо Јанковић и Петар Пешић „плански радили на капитулацији Црне Горе”. „Пешић је издао братску и савезничку земљу, братску и савезничку војску која га је прихватила са поверењем”, записао је генерал Саркотић, а Црногорцима пренео хрватски експерт.

Ове „истине”, међутим, оспорене су две недеље касније, на овом истом месту, на свечаној академији у мојковачком културном центру. Сала је била претесна да прими све оне који су дошли како би чули слово о најславнијој бици у историји Црне Горе. Поред аудио-записa поруке краља Петра Карађорђевића и краља Николе пред сам почетак Првог светског рата, на скупу су говорили митропoлит црногорско-приморски Амфилохије, епископ будимско-никшићки Јоаникије и академик Матија Бећковић.


Краљ Никола Петровић (Фото Википедија)
Порука краља Николе
Посебно је значајна порука краља Николе Црногорцима, која је у потпуној супротности са тврдњама црногорских историчара блиских данашњим властима: „Црногорци, Аустрија је објавила рат нашој драгој Србији, објавила га је нама, објавила га је српству и целом словенству. Нашу праведну ствар узела је у заштиту моћна Русија, представница великог словенства и наша вековна заштитница са својим просвећеним савезницима. Црногорци, крв се већ лије на Дунаву, Сави и Дрини, лије се на границама наше моћне заштитнице Русије и њене савезнице Француске, па сад ко је јунак на оружје, ко је јунак нек следи корацима два стара српска краља, да гинемо и крв проливамо за јединство и слободу златну. На нашој страни су Бог и правда, ми смо хтели мир, наметнут нам је рат. Примите га као и увек, примите га српски, јуначки, а благослов вашега старога краља пратиће ве у свим вашим подвизима. Живели, моји мили Црногорци, живело наше мило српство, живела наша моћна заштитница Русија и њени савезници.”

„Још траје борба за част и образ Црне Горе која се не мири са владином издајом Јанка и Мојковца, Косова и Русије“, рекао је владика Јоаникије и нагласио да се „братски и недељиви народ Србије и Црне Горе у Великом рату херојски и једнодушно супротставио надмоћној, освајачкој, војсци Аустроугарске монархије и њених савезника, крсташима и крстоломима 20. века, претечама Хитлера и НАТО агресије”. Јунаштво сердар Јанка и његове војске равно је косовском, и по смислу и по завештању, па због тога Мојковачку битку доживљавамо као наставак Косовске, поручио је Јоаникије и цитирао песму мојковачких јунака: „Ми смо пали, прошлост крунишући”.

Матија Бећковић казао је да су и Христос и Мојковац рођени на Божић и да зато „нема Божића без Мојковца, ни Мојковца без Божића“. „Мојковачка битка је део Косовскога боја који траје и трајаће до последњега времена. Као што се за Косовску битку до краја неће знати да ли смо је добили или изгубили, тако се ни за Мојковачку још не зна јесмо ли поражени или победници, да ли је била велика или мала, то зависи од свих нас“, рекао је академик и подвукао да „само српски народ остаје, онај један те исти и једини”. Бећковић је подсетио да није први пут да се пуцало на српски народ, са свих страна и из свих оружја: „Убијани смо, без списка и бомбардовани редом, и то, по правилу, на највеће православне празнике.“

Коментари28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.