Заслужио је Јован Цвијић да га ученици боље познају

Поставка саткана од драгоцености из архива Српске академије наука и уметности, Народне библиотеке Србије, Географског института „Јован Цвијић”, Музеја града Београда и Библиотеке града први пут на длану једне основне школе пружа ђацима увид у живот и дело Јована Цвијића. Портрети, документа, рукописи, белешке, географске карте, капитална дела... оца српске географије под називом „Цвијићевим корацима” представљени су у библиотеци новобеоградске Основне школе „Душко Радовић” и сведоче о његовом одрастању, школовању, путовањима, дипломатским мисијама, научним достигнућима. Изложба непроцењивог образовног и педагошког значаја, по обиму и вредности атипична за простор осмолетке, води школарце стопама путника и истраживача светског гласа из редова најзнаменитијих Срба.

Шест месеци поставку је припремао Зоран Јовановић, библиотекар школе, и то за све радознале ученике основних и средњих школа у Београду и шире, а биће отворена до краја марта.  

– Предмете који су изложени ниједна школа није до сада имала. Доминира портрет Јована Цвијића, рад Уроша Предића из 1923. године. Музеј града уступио нам је  фотографије и документа, укључујући краљев указ о постављењу за професора универзитета из 1905. године, скенирану докторску диплому са Универзитета у Бечу из 1893, макете Цвијићевих бележница са изложбе „Београдски атлас Јована Цвијића” одржане лане у Галерији САНУ. Ту су оригинални анероид, справа за мерење надморске висине и бележнице, матурски рад из 1884. године, указ о постављењу за професора Велике школе из 1893, дипломатски пасош, копија дневника његове супруге Љубице... – предочава деци Зоран Јовановић, аутор и кустос поставке. Ђаци нетремице слушају. 

Разгледају фотографије: породичне куће и лозничког крајолика у коме је Цвијић рођен 12. октобра 1865. године, како је изгледао као дечак, матурант Прве београдске гимназије, докторанд на студијама у Бечу, професор Београдског универзитета...

Кустос показује Цвијићеву докторску дисертацију „Карст” из 1895. године, Упутство за проучавање села Србије из 1896, Гласник Српског географског друштва број један из 1912. Гледајући у слику којој су Милутин Миланковић и Јован Цвијић, ђацима се урезало у памћење да је Цвијић препоручио Миланковића за професора Београдског универзитета.

– Видите „Балканско полуострво”, оригинал, књига коју је Цвијић издао у Паризу 1918, у оквиру ње су изложене географске карте. Ту су и његова последња дела: „Геоморфологија 1” из 1924. и „Геоморфологија 2” објављена 1926. Писао је у кревету, а следеће године је умро, донели су му у болесничку постељу одштампане примерке – приповедао је.  

Пред крај шетње „Цвијићевим корацима” – тестамент Јована Цвијића објављен у „Политици” 1927. године и фотографије погребне поворке на Теразијама. Преминуо 16. јануара, тада је стигло 600 телеграма саучешћа. На јучерашњи дан прошло је 89 година од његове смрти.

(Фото Музеј града)
– Био је то човек који је трасирао путеве науке, одређивао границе земаља на Балканском полуострву, испитивао етно-психичке особености нашег становништва, домовини дао заиста много. Таквог Цвијића, који спада у редове најцитиранијих научника иако је највише дела објавио на српском језику треба уважавати. Уосталом, у 31. години је постао академик, у 34. редовни члан академије наука, био је председник Српског географског друштва, основао је Географски факултет и водио Српску краљевску, односно данас Српску академију наука и уметности. Велики српски научник заслужио је да га ученици више и боље упознају. Без географије коју је утемељио човек не може ни кући да дође, јер свако се креће по географској дужини и ширини – каже проф. др Стеван Станковић, емеритус, председник Српског географског друштва.

Биографски подаци о Цвијићу могу да се нађу у свакој енциклопедији, велика је ствар да се у школи са пуно љубави, стрпљења, воље и времена, у сарадњи са свим релевантним институцијама приреди овако садржајна поставка, сматра Татјана Корићанац, директорка Музеја града Београда, закључујући: „За једну основну школу, просветну установу, али пре свега децу то је много важно, јер знати нешто мало о Цвијићу, Тесли, Пупину, Аласу већ је довољно да знате ко сте и одакле сте и то је основна порука целе ове приче.”  

Анероид - справа за мерење надморске висине (Фото З. Јовановић)
------------------------------------------------------------------------------------------

Меморијални музеј и даље под опсадом неимара

Кућа Јована Цвијића саздана по његовим нацртима 1905. године, у данашњој Улици Јелене Ћетковић, затворена је за посету од средине марта прошле године, када је почела њена прва капитална реконструкција после безмало пола века откако је адаптирана у меморијални музеј. У прошлој, години обележавања 150 година од рођења Цвијића, његов дом у саставу Музеја града Београда због преуређења остао је закључан за очи јавности. Рок за завршетак радова био је девет месеци, дакле до средине децембра. Зграда је још под опсадом неимара.  

– Имали су великих проблема са обновом крова, споља се није видело колико је у лошем стању, што је рок за завршетак радова продужило за још три месеца, до средине марта ове године. Најобимнији радови су углавном завршени. Кашњење је оправдано, све се ради под контролом надлежних установа сагласних да се обнова мора урадити како ваља. Не вреди да се забашури кров, па да опет прокишњава. Постављена је нова конструкција која ће да издржи наредних сто година – објаснила је Татјана Корићанац, директорка Музеја града.