Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ревизија ЕУ

Све показује да ће ова година за Унију имати пресудан значај
(Фото Бета/АП)

Избегличка криза сваким даном узима свој политички обол од ЕУ тако што нагриза њене вредности, правну тековину и њено функционисање. Фактор изненађења са отпочињањем кризе, недостатак механизама и организације у супротстављању на нивоу ЕУ, учинили су своје. То је потврђено поводом догађаја у Келну првог дана ове 2016. године. Убрзо се показало да је сличних напада као у Келну на лепши пол од стране избеглица било и на другим местима у Немачкој и ЕУ, што је покренуло лавину која је политичкој кампањи у ЕУ против избеглица додала нове аргументе.

Шведска и Данска не морају више да уверавају у основаност одлуке о појачаној контроли и затварању граница за избегличке структуре. Ставови у прилог ревизије Шенгена добијају на снази, у чему сада предњачи Аустрија конкретним предлозима. Чланице Вишеградске групе постају још одлучније у ставу да уопште не примају избеглице, а постављање Мађарске када заступа став о предоминантности националног интереса у конкретном случају у односу на захтеве ЕУ, више није јерес. Додатни аргумент представљају рестриктивне мере у домену кретања и боравка странаца и пријема и третмана избеглица које почињу да примењују нечланице ЕУ Норвешка и Швајцарска.

Због значаја ових држава и карактера њихових система који се уклапају у вредности и норме ЕУ, њихове мере и ставови представљају додатни политички притисак на ЕУ и допринос заступницима тезе о потреби преиспитивања основних постулата и норми ЕУ у материји странаца, слободе кретања, азила. Све се ово догађа у ситуацији док избеглице и у зимским условима непрекидно пристижу по истом основу – бежањем од суровог рата и разарања из простора где то траје несмањеном жестином и са неизвесним исходом, што иде у прилог прогнозама да ће се избеглички егзодус и у овој години наставити. Уосталом, још најмање милион избеглица на Блиском истоку и у Турској чека лепше време за покрет према истим дестинацијама и жељеним циљевима у Европи.

Посебну политичку тежину представља чињеница да је канцеларка Меркел све усамљенија, како у ЕУ, тако и у самој Немачкој, у својој политици разумевања стања, жеља и потреба избеглица. Тим поводом прогнозе о њеној неизвесној политичкој будућности, које заступају и неки утицајни англоамерички медији, све више добијају на темпу и политичком садржају. Њени аргументи за политику прихвата избеглица и потребу солидарности на нивоу ЕУ, која се базира на вредностима ЕУ и људским правима, полако губе тежину и шири ослонац у чланицама и структурама ЕУ. Томе индиректно, али политички релевантно, помаже и понашање турског председника Ердогана, који „разумевање” ЕУ за његову политику, које је у првом реду обезбедила управо канцеларка Меркел ради заустављања избегличког таласа према ЕУ и Немачкој, то користи за оштар обрачун с Курдима и политичком и интелектуалном опозицијом, на начин који доводи у питање основне демократске стандарде, вредности и правне норме.

Британски премијер Камерон, у исто време, започео је свој поход кроз ЕУ с циљем да тестира расположење за своје предлоге за институционалне реформе у ЕУ. Директна подршка коју је добио у Мађарској за реафирмацију националног у односу на колективитет ЕУ, свакако не иде у прилог заступницима јачања комунитарних норми и принципа на институционалном плану на чијем су челу управо канцеларка Меркел и председник ЕК Јункер. Тврди ставови нове пољске десне владе око избеглица, медија (противи се арбитрирању ЕУ око новог закона о медијима), заштите националних интереса, као и већ наведене предузете мере и ставови Данске, Шведске и Аустрије око избеглица и ревизије постојеће правне тековине ЕУ, британским залагањима само иду у прилог.

Све ово показује да ће ова година за ЕУ имати пресудан значај. Јер, динамика негативних политичких трендова око избеглица, проблеми у примени правне тековине и функционисању институција ЕУ, императив институционалних реформи, процеси с негативним секундарним дејством (Каталонија, Грчка, пораст екстремних политичких тенденција), захтевају брза и ефикасна решења. Да ли ће их бити и каква ће она бити видећемо, али је сигурно да ће се на крају ове године потврдити процене да нећемо имати исту ЕУ какву смо имали до сада.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.