Зашто АИК банка сопствени уговор назива спекулацијом

Веома је необична јучерашња тврдња АИК банке да је „спекулација” документ о кредиту који је ова банка дала власнику „Курира” Александру Родићу, будући да је сама банка доставила тај документ државној Агенцији за привредне регистре. Једини „грех” нашег листа је у томе што смо документ о спорном кредиту нашли на сајту АПР-а и о томе обавестили читаоце.

Документација у коју имамо увид показује да је 28. децембра 2015. године банка, чији је већински власник бизнисмен Миодраг Костић Коле, одобрила Родићу дугорочни наменски кредит од 1,9 милиона евра. Ништа у томе не би било необично да као средство обезбеђења није стављено 100 одсто удела у Родићевој фирми „Фатман” која нема запослених и која је 2014. године имала добит од 112.000 динара.

Из докумената које је сама АИК банка поднела, а сада га назива „спекулацијом”, произлази да је кредит одобрен на пет година с периодом мировања од шест месеци (грејс период). Родић је добио годишњу камату од 7 одсто плус тромесечни ЕУРИБОР, што практично значи да ће му месечна рата износити око 37.000 евра. То значи да би Родићева фирма „Фатман”, настављајући пословним темпом од прошле године, морала да ради скоро 40 година да би отплатила само једну месечну рату.

Повољност услова које је власник „Курира” добио од АИК банке видљива је и у томе да иста банка грађанима нуди готовинске кредите у еврима по камати од 16,54 годишње, што је више него дупло већа камата од оне коју је одобрила Родићу. Посебна погодност је у томе да је АИК банка одобрила Родићу „дугорочни наменски кредит”, док сама банка на свом сајту у одељку кредити за привреду уопште не наводи могућност давања таквих кредита. Уместо тога, они нуде привреди кредите за трајна обртна средства и инвестиционе кредите. Банка наводи да такве кредите одобрава „на основу процене економске оправданости бизнис плана”.

Људи из банке инсистирају ових дана на чињеници да „у јануару није дошло ни до какве размене пара између банке и Родића”. То је по свој прилици тачно, будући да уговор предвиђа да кредит Родићу буде расположив 90 дана од дана испуњења услова предвиђених уговором. Пошто је уговор потписан 28. децембра, то практично значи да би до „размене новца” могло да дође почетком априла ове године, када ће Родић моћи да користи одобрене милионе.

Уговор о залози фирме „Фатман” између Костићеве АИК банке и Родића оверен је код јавног бележника Ђорђа Сибиновића из београдске општине Стари град, 13. јануара ове године. Два дана касније, уговор је поднет АПР-у.

Ово иначе није једини необичан пословни однос између АИК банке и Родића. Наиме, зграда у Влајковићевој улици, где се налази седиште многобројних Родићевих фирми, налази се под хипотеком АИК банке.

АИК банка је хтела чак у извршном поступку да прода зграду у Влајковићевој улици, али је пред Првим основним судом 17. децембра 2014. отказано јавно надметање за ову некретнину. Необично је да је, само дан након отказивања лицитације, АИК банка одобрила нови кредит Родићу од 470.000 евра. Ни тај кредит не би био необичан да за тај новац није заложено 100 одсто удела у „Адриа Медиа групи” за коју Родић тврди да вреди око 12 милиона евра. Дакле, Родић је тада заложио фирму за 24 пута мање новца.

Када се има све ово у виду, једино што није необично у односу Родића и АИК банке јесте извештавање „Курира” о Костићу. Тај таблоид је у претходних годину дана обилато и афирмативно извештавао о Костићевим активностима.

Родић је, да подсетимо, у октобру прошле године тврдио да је купио права и потраживања немачког „Ваца” према „Политици” иза чега се крила његова намера да преузме власништво над најстаријим листом на Балкану. Испоставило се да Родић није у ствари купио ништа, а да су потраживања бившег немачког партнера према „Политици” и више него спорна.