Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три хобија Веља Змијара

Био је вашарски фотограф, али без „реноа 4”, жена и змија није могао да замисли свој живот
Вељо Таловић с Новком, последњом од 316 жена (Из породичног албума)

Горњи Милановац – Упокојио се недавно, у деветој деценији, Велимир Таловић, звани Вељо Змијар. Тихо се преселио у „вечна ловишта”. Колико му је живот на Земљи помогао да се домогне раја, колико му одмогао, нико не зна, али да је живео другачије од већине – јесте. Потписник ових редова га памти од пре више деценија, с фотоапаратом о врату: ходао је сеоским вашарима од Краљева до Ваљева, од Чачка до Ритопека код Београда. Премало је тада било фотографа, посла је било напретек. Око њега се окупљало и старо и младо да се фотографише, још више да види како Вељо из џепа или недара вади отровну шарку и пушта је да му се обавија око врата. Од своје 13. године до последњег дана, дружио се са змијама. Говорио је: „Змија никад не уједа ако не мора. Она зна да је ја нипошто не бих убио и зато ме никад неће ујести из чиста мира.”

– Неком су кућни љубимци пси, мачке, канаринци, а нама су то биле змије. Научила сам да се не треба плашити змија, него људи, јер кад човек уједе, то је много болније. Кад је умро, у кући смо имали око 50 отровница. Стара сам и болесна, нисам могла да се о њима бринем, па сам их једног сунчаног дана изнела напоље и пустила рекавши им: „Сад идите свака својим путем.” Тако су и учиниле – говори нам Новка, Вељова последња жена.

А једном га је једна змија, ипак, угризла и у рану сасула отров. Вељо нам је о томе, пре десетак година, причао, уз напомену да се то догодило његовом грешком: „Ујела ме за прст у самоодбрани. Подвежем прст и седнем у аутобус за Чачак. У аутобусу причам путницима да ме је ујела змија и да сам пошао у болницу. Један човек ме упита која је змија, је л’ шарка. Није, кажем, него ова – и извадим из недара поскока. Одједном, око мене није било никога. Исто се десило и у чачанској болници: нико није хтео да ми приђе и ушприца противотров док нисам поскока сместио у торбу и изнео у ходник.”

Иако је још 1957. године возио „мерцедес” (купио га од једног крагујевачког таксисте), када је и „фића” мало било на нашим друмовима, Вељо се заљубио у малени „рено 4”. Заљубио се у Паризу, где је две године радио као аутомеханичар. У његовом дворишту, пред кућицом у приградском селу Велереч, увек је било по 10-15 ових четвороточкаша, што у возном стању, што хаварисаних и дотрајалих, корисних за делове. Возио је у животу више од 150 аутомобила, бар стотину их је било марке „рено 4”.

Трећи хоби Веља Змијара биле су – жене. У његовом нотесу, који удовица Новка из поштовања према покојнику не жели да листа, уписано је 316 имена. За неког данашњег холивудског „стара” то је тек ситница, али за човека с нашег простора и из времена у којем је наш Дон Жуан живео – превише!

– Био је мој Вељо авантуриста, умео је са женама. Мало српски, мало француски, мало немачки, лепа прича сваком годи. Није ми то сметало, нисам му бранила, само нисам дозвољавала да на жене паре троши, новцем сам искључиво ја располагала – смешећи се прича Новка.

Вељо се званично венчавао три пута, а потомство је имао само од прве жене: два сина, четворо унучади и неколико праунука. Све остало је било провода или, ако хоћете, хобија ради. Служила га је „љубав” и у осмој деценији. Говорио је да је за то захвалан козама и рибама. Козје млеко и рибље уље су природна и најбоља вијагра. То двоје и тренинг. И данас се људи овде сећају његовог савета: „Фудбалер не моће добро да удара лопту ако не тренира сваки дан. Чим дуже паузира, тешко се враћа у форму.”

Ништа логичније, зар не!

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.