Полувековни сан постаје јава – почиње пребацивање возова у „Прокоп”

Следећа станица – „Београд центар”

„Поштовани путници, следећа станица је ,Београд центар’.” На ово ново обавештење са разгласа „Штадлеровог” воза већ за неколико недеља мораће да се навикну путници који долазе из Новог Сада. Јер после свечаног отварања путничког дела станице „Београд центар”, познатијег као „Прокоп”, са Главне железничке станице почеће постепено да се измешта међународни и домаћи путнички саобраћај.

Деценијама најављивано пребацивање возова са главне станице из Савског амфитеатра на савремену, пролазну „Београд центар” коначно више није пусто обећање.

У то су се уверили репортери „Политике” који су обишли градилиште где би у уторак перонски део под плочом од 36.000 квадрата и требало да буде свечано отворен.

Да пробијања рока неће бити јасно је чим се закорачи у Улицу Драгана Манцеа која води до „Прокопа”. Пешачки прелази око станице преко којих ће свечарска свита проћи свеже су префарбани. Завршне радове мајстори су ужурбано изводили и на окретници аутобуса 34 испред горњег улаза у станицу кроз који ће се спустити премијер и његова пратња. Постављани су нови ивичњаци, свеж слој асфалта, тротоари...

Ништа другачија слика ни испод плоче, на перонском делу „Прокопа”, где су се од 3. децембра 2014. одвијали најобимнији радови. Намештање ганц нових клупа и канти, последње провере сигнализације, уклањање остатака грађевинског материјала... И све то без прекидања саобраћаја „Беовоза” и „БГ воза”, како се и радило откада је градилиште отворено.

Пероне у централном делу сада красе камене подлоге, а на излазима из станице беж плочице. На сваком кораку и прецизно подешени часовници, нови разгласни систем, електронске инфо-табле, натписи на српском и енглеском језику. 

– И свих осам колосека под плочом је комплетно реконструисано. Урађени су од бетона, а не од туцаника. Постављене су нове скретнице и шине. Како не би било вибрација и буке када возови пролазе кроз станицу, старе шине од 49 килограма по метру, замењене су новим од 60 килограма – указују Зорица Славковић-Марјановић, главни инжењер за архитектонске и занатске радове, и њен колега Владимир Стошић, главни инжењер за електро и машинске радове у „Београд чвору”.

– Сређен је и „мозак” станице, објекат у који стижу све информације о одвијању саобраћаја у чвору. Одатле ће се пратити сваки воз и контролисати сва електроника на станици – објашњавају инжењери.

Коначно су уређени и потходници за брзи прелазак са перона на перон, али и нова хидроизолација плоче изнад перона. Намештени су и сви отвори за покретне степенице и лифтове, али су они затворени док не буде изграђена станична зграда.

Само неколико корака до напуштања Савског амфитеатра

Завршетак радова на перонима „Прокопа” један је од значајнијих помака у изградњи чвора. Али, да би се путнички и теретни саобраћај коначно изместили са атрактивног грађевинског земљишта садашње станице, држава и град морају да направе још неколико огромних корака.

Потребно је да се станица у Макишу оспособи за робни и теретни саобраћај. За то је урађен пројекат и радови би, како наводи Милутин Фолић, главни градски урбаниста, требало да почну за неколико месеци, а да се заврше крајем ове или почетком 2017. године.

Градња постројења за одржавање и ремонт путничких композиција у Земуну предвиђена је, такође, за ову годину. Пред усвајањем су и планови детаљне регулације за реконструкцију надвожњака у близини пружног прелаза у Железнику и за денивелацију пруге и пута у Батајници. Пре ослобађања Савског амфитеатра мора да се уради и обилазница Бубањ поток – Винча – Панчево за коју је план детаљне регулације усвојен прошле године. 

– Држава тренутно преговара како би за ту обилазницу нашла модел као за Пупинов мост – додаје Фолић.

Треба да се уради и прилазна саобраћајница из правца Булевара кнеза Александра за коју је већ расписан тендер, као и саобраћајница која ће „Прокоп” повезати са аутопутем за Ниш. Али, највећи подухват на „Прокопу” је изградња станичне зграде чија би вредност требало да буде око 30 милиона евра.

– Планирамо до краја ове године да решимо да ли ће се за станичну зграду ићи на партнерство или ће република да је ради, а приватни партнер само комерцијалне садржаје око ње – указује Фолић.

Како „Политика” незванично сазнаје, као један од могућих инвеститора за комерцијални простор помиње се компанија МПЦ бизнисмена Петра Матића, која је писмо о намерама послала граду.

У све ове послове, изузев градње 30.000 квадрата комерцијалних садржаја на „Прокопу” и обилазнице, која ће према проценама коштати нешто више од 400 милиона евра, требало би да буде уложено око 80 милиона евра.

– Радови који су предуслов за ослобађање амфитеатра од железнице требало би да буду готови до краја 2018. Чак и да обилазница не буде завршена, највећи део ће до тада моћи да се исели оданде. У том случају доле би остала само једна „пертла” – пруга која би функционисала док се не заврши обилазница – указује Фолић.

Недостатак новца угушио планове

Идеја о измештању железничког саобраћаја из Савског амфитеатра стара је више од пола столећа, али озбиљније је почела да се разматра у доба Бранка Пешића, градоначелника Београда седамдесетих година прошлог века. Пројекат је завршен 1974. када је почела и градња двоколосечног висећег железничког моста преко Саве, првог капиталног објекта у оквиру београдског чвора. Убрзо су почели да се граде и први километри нових пруга, тунели и друга инфраструктура. Први радови на Прокопу отворени су 1977. изградњом потпорног зида под брдом. План је био да радови буду завршени до 1. маја 1979. када је требало да са нове станице крене први воз.

Ипак, градилиште чвора није потпуно замрло. Тако је пруга до Новог Београда пуштена у саобраћај 1984, 1988. и крак ка Раковици, а 1995. и до Вуковог споменика. Због ратова и санкција, радови су у више наврата прекидани и деведесетих. Подизање зграде у Прокопу, ипак, почело је 1996. и она је 2000. добила данашњи спољашњи изглед.

Застој и после 2000.

Радови на „Прокопу” стали су и после петооктобарских промена 2000. године. Железнице су пет година касније расписале међународни конкурс за избор инвеститора за завршетак станице који је заузврат требало да добије право градње на плочи. Победио је мађарски „Тригранит”, али преговори су пропали због додатних услова ове компаније.

Посао је у марту 2008. добио „Енергопројект”, другопласирани на конкурсу. Тадашња влада није одобрила уговор, тврдећи да не постоји законски основ да се приватнику уступи простор на коме треба да се граде пословни и комерцијални садржаји. У октобру исте године влада је ипак са „Енергопројектом” склопила протокол о завршетку изградње, али без комерцијалних садржаја на плочи. Одлучено је и да држава плати 15 милиона евра за дотадашње одржавање станице, да финансира изградњу „Прокопа” са 50 милиона евра, а да град за 22 милиона уради приступне саобраћајнице. Нови рок за завршетак био је 18 месеци, али је по ко зна који пут пробијен због – недостатка новца.

Последњи залет радова покренуо је пројекат „Београд на води”. Почетком 2014. „Железнице Србије” расписују тендер за избор извођача радова под плочом, за које је 25,8 милиона евра обезбеђено из кредита кувајтског Фонда за арапски економски развој. Као нови рок дато је 14 месеци. Први пут рок није пробијен иако је прошле године Управни суд уговор између железнице и „Енергопројекта” оценио као незаконит због изостанка конкуренције на тендеру.

Ни до данас се не зна колико новца је до сада отишло на изградњу београдског чвора, али према незваничним информацијама та цифра није мања од две милијарде долара.