Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли опозицији одговара већа излазност

Већи одзив бирача на предстојећим изборима, који по мишљењу Пајтића може коштати Вучића премијерске фотеље, у одређеним околностима може да погодује и напредњацима
(Фото Н. Неговановић)

Иако напредњаци по правилу жустрим саопштењем „поклопе” Бојана Пајтића кад год се огласи, за сада су остали неми на његову оцену да би већа излазност на парламентарним изборима срушила владу Александра Вучића. Није познато да ли их је изјава лидера Демократске странке за „Њузвик” натерала да се замисле и баце на калкулисање или је сматрају небитном.

Ипак, и челник ДС-а има разлога да се замисли над сопственим речима које, сматра Драгомир Анђелковић, представљају мач с две оштрице будући да је Пајтић уједно војвођански премијер.

„Већа излазност увек у некој мери помаже опозицији, јер онај ко је на власти има стабилно бирачко тело. Али, Пајтић заборавља да је у Војводини на власти и да тај механизам за њега није баш спасоносан. Зато што већа излазност у Војводини смањује резултат демократа, као што вероватно у остатку Србије појачава опозицију”, истиче Анђелковић.

Да у одређеним околностима овај фактор може погодовати напредњацима, сматра и Ђорђе Вуковић из Цесида.

„Пајтићева хипотеза полази од тога да ће сви који би икада гласали за напредњаке изаћи на изборе и заокружити СНС, док су симпатизери опозиције махом у апстиненцији. Али, претпоставимо да постоји један део бирачког тела који би потенцијално гласао за напредњаке али неће изаћи на изборе без додатне кампање. Ако СНС спроведе такву кампању и усредсреди се на њих, можда ће преокренути излазност у своју корист”, наводи Вуковић.

Према једној другој „школи мишљења”, СНС-у ипак одговара мањи одзив, јер одређени број гласача који су против актуелне владе нема довољно поверења у опозиционе странке, које ће, с обзиром на тренутно стање, можда изаћи у више колона. Само из грађански оријентисане опозиције ту су блок око ДС-а и Нове странке, затим савез Чедомира Јовановића и Бориса Тадића, као и новонастале политичке опције у које спадају Покрет „Доста је било” или „Левица Србије”. Стога није тешко претпоставити да би се већа излазност расула на уситњену опозицију, којој треба придодати и десничарски спектар.

„Ефекат веће излазности обично постоји кад се формира неки велики блок против власти, попут ДОС-а или некада ДЕПОС-а, али и напредњака 2012. године. Овако уситњеној опозицији то не погодује, тим пре што би свакој опцији понаособ било потребно више гласова за цензус”, каже Драгомир Анђелковић, који закључује да излазност ипак неће бити толико важан фактор.

Ђорђе Вуковић сматра да ни укрупњавање не мора нужно да резултира већим рејтингом.

„Склапање коалиција може имати и негативан резултат, јер се дешава да део бирачког тела остане демотивисан ако странке за које би гласали уђу у коалицију с партијама којима се њихови бирачи противе. Такође, такве коалиције се најављују знатно пре избора како би чланице могле да убеде своје бираче да су хомогене унутар таквог савеза”, оцењује Вуковић.

Пајтић је за „Њузвик” рекао и да ако на изборе изађе више од 65 одсто грађана, Вучић губи власт. У периоду од 2000. до 2014. године, највећа излазност била је на изборима 2008 – око 61 одсто. Томе је вероватно допринела и својеврсна референдумска атмосфера, јер су најмоћнији такмаци тада били проевропски блок око демократа и евроскептични радикали. С друге стране, најмање бирача у историји српског вишепартизма изашло је 2014. године. У овом тренутку, према налазима истраживања, на изборе би изашло нешто више од 50 одсто гласача, а око трећине свих грађана уписаних у бирачки списак зна за кога ће гласати.

-------------------------------------------------------------------

У Аустралији, Грчкој и Белгији кажњавају неизлазак на изборе

Насупрот половичном одзиву својственом српским изборима, у појединим државама излазност на биралишта премашује и 90 процената, попут Аустралије. Ипак, у случају ове, понеких европских и великог броја латиноамеричких земаља, мотив за то су – казне за бираче ако не учествују на гласању. Баш тако, Аустралијанца који не приложи лекарску потврду о болести или не најави благовремено да неће у тренутку избора бити ту, чека казна од 20 до 55 аустралијских долара.

Обавезно гласање постоји и у највећем броју земаља Латинске Америке, међу којима су Хондурас, Костарика, Еквадор, Перу, Боливија, Парагвај, Уругвај, Аргентина, Бразил, Панама, Доминиканска Република… Међу њима, вероватно је најрепресивнија Боливија, где бирачи, ако немају потврду да су изашли на изборе, могу да буду кажњени замрзавањем плате чак и до три месеца.

Од европских земаља ригорозни услови су у Белгији, где за неизлазак за изборе такође следи новчана казна, али се може на десет година изгубити право гласа ако бирач не изађе на бар четири изборна процеса у року од 15 година.

Грчка се често наводи као пример државе где апстинентима прете потешкоће око добијања пасоша или возачке дозволе. Ипак, последњих година обавезно гласање формално још постоји, али се фактички ретко предузимају санкције према онима који не изађу на биралишта.

У Луксембургу право на бојкот имају само грађани старији од 70 година. Обавезно гласање постоји и у другим земљама, као што су Кипар, Египат, Конго, Сингапур, Тајланд, али да није обавезан услов већег одзива показују примери неких других држава, попут Шведске или Данске, где нема законске обавезе, али излазност сеже и до 85 одсто.АНТРФИЛЕ

-------------------------------------------------------------------

ИЗЛАЗНОСТ НА ПАРЛАМЕНТАРНИМ ИЗБОРИМА ОД 2000.

23. децембар 2000 – 57,72%

28. децембар 2003 – 58,75%

21. јануар 2007 – 60,56%

11. мај 2008 – 61,35%

6. мај 2012 – 57,80%

16. март 2014 – 53,09%

Коментари28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.