Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Фејсбук” и излазност

:„Фејсбук” као медиј можда неће одиграти велику улогу у промени нечијих политичких ставова, али може подстаћи пре свега младе да на изборе изађу
(Фото Б. Педовић)

У истраживању које је објављено почетком ове године истраживачи су дошли до налаза да просечни корисници „Фејсбука” креирају својеврсне ехо коморе у којима круже идеолошки хомогени садржаји. Ранија истраживања су показала да се слична ствар дешава и онима који су политички ангажовани, само што се та појава, по аналогији са исцепканошћу и завађеношћу балканских држава, назива сајбер-балканизација. И једна и друга појава означавају мање-више исту ствар, да се на интернету међусобно повезују истомишљеници искључујући из својих сајбер-веза оне који мисле другачије. С временом, ове групе бивају све више одвојене од стварности заваравајући се да су мишљења која круже међу њима заправо доминантна мишљења у друштву. Иако нека, такође новија, истраживања донекле релативизују ову црно-белу слику, чини се да није спорно да већина идеја које циркулишу нечијим сајбер-небом долазе од истомишљеника (или сличномишљеника). Другим речима, могућност да се путем „Фејсбука” утиче на промену нечијег мишљење није толико велика колико се претпоставља.

Имајући ове налазе у виду, можемо се запитати каква ће бити улога онлајн мрежа на предстојећим изборима у Србији. У одговору на ово питање пре свега треба поћи од тога да, ако се узму у обзир најновији резултати РЗС-а, „Фејсбук” и „Твитер” у Србији користи мање од половине бирачког тела. Друго, имајући у виду да број корисника ових мрежа драстично опада с њиховим годинама старости, а да су млађи бирачи склонији изборној апстиненцији, то значи да је број оних који су заинтересовани за изборе, а до којих је могуће допрети преко „Фејсбука” и „Твитера” – још мањи. На крају, када се има у виду поменута склоност корисника „Фејсбука” да међу пријатељима углавном имају људе сличних идеолошких опредељења, може се доћи до једноставног закључка да је улога „Фејсбука” у промовисању другачијих политичких идеја и програма врло скромна. Можда је то и разлог због чега наше партије, осим мање или више успешног ботовања, не придају превелику пажњу кампањи на интернету.

Међутим, чему онда толика бука око употребе интернета у политичке сврхе ако он већ нема снагу да промени уврежена мишљења и идеје? Заправо, ради се о томе да у доба када разочараност владајућим политичким елитама расте, а из различитих разлога број гласача опада, „Фејсбук” постаје место где се разочарани бирачи могу јасно препознати и евентуално погурати из изборне летаргије. Поменимо да само „фејсбук” страница српске верзије „Анонимуса” има више од 200.000 лајкова, безмало дупло више од странице премијера Вучића. Лајкови нису гласови, али говоре о значајном политичком потенцијалу који се на овим мрежама генерише. Да ли ће и како он бити искоришћен на предстојећим изборима у великој мери ће зависти од садржаја који ће кроз мреже циркулисати. Последњих недеља, рецимо, „Фејсбуком” кружи један од оних, како их називају, виралних клипова, који сликовито демонстрира како је могуће да са само 17 одсто подршке у укупном бирачком телу владајућа партија освоји чак 64 одсто посланичких места – за шта је од пресудне важности ниска излазност на изборима. И ту долазимо до тачке где битка за 30 или 40 одсто гласачког тела до кога је могуће допрети путем „Фејсбука” постаје више него важна. Другим речима, „Фејсбук” као медиј можда неће одиграти велику улогу у промени нечијих политичких ставова, али може подстаћи пре свега младе да на изборе изађу. Не говоримо овде о драматичном повећању излазности, већ о оном које би било довољно да дода проценат или два онима којима је на прошлим изборима таман толико фалило да уђу у парламент, да осигура да они који су на граници цензуса ушли у претходни сазив сада из њега не испадну и, у неком драматичнијем сценарију, дозволи једно изненађење у виду прескакања цензуса неког од новонасталих политичких покрета. Метафорично речено, уколико би „Фејсбук” подигао излазност за пет или десет процената – она би попут таласа плиме све у изборној води помало подигла. За оне који плове на великим и добро обезбеђеним пловилима овај талас се практично не би ни осетио, али за оне који плутају у сто пута крпљеним или једним за друге привезаним чамцима и балванима, као и за оне у тек склепаним баркама, овај талас плиме могао би бити таман толики да их некако добаци до обале. А потом, што се више посада нађе на обали, то ће теже бити онима који су их у изборне воде олако поринули да на копну лагодно превладају.

Социолог, доцент на БУ

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.