понедељак, 21.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Земља Поштенија

Ствар би била другачија да постоје казне за неиспуњене циљеве, пошто не можемо да верујемо имагинарном осећају одговорности политичара
Никола Костандиновић

„Само погледајте своје тањире: видите увезени кукуруз, пиринач или просо, то је империјализам”, тако је Томас Санкара описивао владавину кроз финансијске институције, као и домаће и стране асистенте који одржавају просјачки менталитет народа. Буркина Фасо се некада звала Горња Волта, а онда је афрички Че Гевара капетан Томас Санкара повео револуцију, постао председник и преименовао државу у „Земља поштених људи”, у слободном препеву: Поштенија. Елоквентан, харизматичан и скроман, Санкара је реформски водио земљу четири године. Онда га је убио најбољи друг у пучу иза којег су стајале Француска и САД. О Санкари сам научио на текућем филмском фестивалу „Кустендорф”, у селекцији „Деколонизовање филма”. У Србији власт не говори о сиромаштву, а што избори буду ближи, све ће се више чути заглушујуће испразно: „Блаблабла”.

„Сиротиња људе свађа”, пева Шемса Суљаковић. Свестан огромних класних разлика и зависти у колонијалном менталитету, Санкара је истицао да политичар мора да има веру у свој народ и да буде у стању да одржи осам милиона говора, свакоме понаособ, јер су сви различити. За разлику од њега, наш премијер често говори о себи, о смањењу дефицита, што је једини параметар на који може мерама штедње да се ослони и признањима из иностранства, а тиме маскира стање реалне економије. Пошто нема назнака прогреса, у рачун Напредне странке уклапа се осигуравање власти до 2020. Образложење које нам је дато: „Србија је у стању латентног друштвеног сукоба од када је СНС преузео власт…” Латентни друштвени сукоб – шта то уопште значи? Звиждање?

„Гарантујем да ниједном у наредним годинама Србија неће бележити мањи раст БДП-а од два одсто”, изјавио је Александар Вучић. Битна особина економије, социологије и других друштвених дисциплина јесте немогућност предвиђања; друштвени системи су тако сложени и делује много фактора да је незахвално очекивати чак и од тзв. експерата да предвиђају. Гаранција није било ни када су Динкић и Ђелић промашено обећавали у време кризе 2008. Глупости зато на телевизији има напретек. Ствар би била другачија да постоје казне за неиспуњене циљеве, пошто не можемо да верујемо имагинарном осећају одговорности политичара, јер су они људи отупљене савести. Конкретни разговори су потребни: да ли је безбедно да се гради више од десет спратова на терену „Београда на води”, чиме се бави Андреј Вучић, како је у Младеновцу смењен председник општине, шта се десило у Белој Цркви, шта је са докторатом Небојше Стефановића, шта је са политичким ТВ емисијама и још сијасет питања која би озбиљни новинари, а не ја, умели да покрену.

Подршка за владајућу партију је, кад се погледају претходни избори, четвртина бирачког тела. Свесни су да могу да падну и да би им, кад би новац стао иза неке нове партије, нпр. Вука Јеремића, позиција била пољуљана. Која земља је просперирала након ММФ-а, пита Санкара новинара. За разлику од њега, Вучић се позива на похвале из ММФ-а и иностранства. Као да сте филмски редитељ и да вам филм путује по светским фестивалима, добијате наградице, али немате публику у својој земљи – нико не гледа ваш филм. То је бирократски, а не стваралачки приступ. Снимаш да би снимао, а не за публику, и причаш да би добио изборе, а не да унапредиш живот сународника.

Већ су досадни колумнисти који описују Србију као ријалити телевизију, а то је само један од чинилаца који утичу на друштвено стање и кохезију заједнице. Доле лопови, доле лењи студенти, доле насилни мужеви и сл, понављао би Санкара као мантру. Причао ми је један правник да добија случајеве који показују да су се појединци саживели с телевизијским серијама и воде тако компликоване љубавне животе да правници морају да се умешају. У стању колективне психозе читавог слоја становништва није лоше увести нешто што постоји у судској пракси: вештачење психијатра. На суду постоји оцењивање психичког стања, а за долазак на чело земље ништа. Ова мала провокација само служи да подстакне размишљање о алтернативама јер дискусија може да изроди и решења. Тако је Санкара говорио о јавном гласању. Ако се гласови плаћају и листићи нестају у црним џаковима (сетите се Николићевог штрајка глађу), онда је и то опција.

Санкара је био најбољи изданак свог народа. Трудио се да искорени сиромаштво, уведе равноправност, оживи идеју солидарности и створи економски независнију земљу. Ако је поента избора промотивно „Блаблабла”, уз ћутање о системском криминалу и иновативним решењима, онда црвени, жути, плави, туфнасти и напредни сви могу заједно у коалицију. Живела земља Поштенија!

Редитељ

Коментари11
7e4a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља