Среда, 10.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Једино испред „мајмунчета” нема ћирилице

„Гугл” даје предност ћириличном писму у претрагама на нашој територији и оно, упркос многим заблудама, може да се искористи као предност
Ћирилични интернет домен .срб (Фото Танјуг/С. Радовановић)

Сви народи који не пишу енглеским алфабетом труде се да развијају своје писмо и на интернету, али у случају српског језика чини се да је дигитални свет додатно ослабио не баш сјајну позицију ћирилице.

Иако је џинови попут „Гугла” и „Фејсбука” признају као званично српско писмо, корисницима није блиска. Фирме имају страх да ће их претраживач занемарити ако је користе и верује се да је ово писмо слабо заступљено на глобалној мрежи.

Регистар националност интернет домена Србије (РНИДС) организовао је скуп у среду, на четврти рођендан домена .срб, како би разбио ове и друге митове о употреби ћирилице на интернету.

Заступљеност језика на сајтовима (у процентима)
Енглески 53,8
Руски 6,3
Немачки 5,7
Јапански 5,0
Шпански 4,9
Француски 4,1
Португалски 2,6
Италијански 2,1
Кинески 2,0
Пољски 1,9
(Српски, хрватски и словеначки имају по 0,1 одсто, а босански и македонски мање од 0,1)
Извор w3techs.com

Иван Речевић, стручњак за коришћење „Гуглових” алата у оглашавању, нагласио је да претрага на ћириличном писму на нашој територији има приоритет, али да би „Гугл” знао о ком језику и писму је реч, веб странице би требало у свом коду да имају посебне ознаке.

– Већина портала немају обележје на ком језику су писани и нису свесни да могу много боље да се котирају у резултатима претраге ако у матрице својих страница ставе само неколико слова – рекао је Речевић.

Према изнетим проценама, однос латинице и ћирилице у Србији је 70 према 30 одсто. Бојан Стефановић, графички дизајнер специјализован за логотипе, каже да је приближно такав однос захтева његових клијената, али охрабрује чињеница да све више њих жели да користи ћирилицу.

– Осим што се чува наше званично писмо, компаније на тај начин могу да се издвоје на тржишту из мора интернационалних брендова – рекао је Стефановић и додао да постоје одређени графички проблеми, попут неправилних курзива, али да се улажу напори да се они реше.

Одбачена је и представа да је тешко претварање текста из једног у друго писмо, јер постоје алати да се то једноставно уради.

Логиком да ћирилица може да се искористи као предност руководио се Милош Мијић, власник бренда „Домаће кифлице”, којем је све од логотипа до профила на друштвеним мрежама на ћирилици, осим сајта, који ће ускоро бити „преведен”. Купцима се, каже, то много свидело и сада негодују када је било шта написано другачије.

Мит о слабој заступљености ћирилице на интернету разбијен је званичним подацима: она је захваљујући руском језику на другом месту, иза енглеског, а испред кинеског, јапанског и осталих писама

Кад је реч о друштвеним мрежама, на њима се одавно може одабрати српски језик и подразумевано ћирилично писмо. Ипак, код корисника, осим очигледне лењости да мењају подешавања, постоји и бојазан да другачија слова дају националистички тон профилу, а искуство показује да се са ћириличних налога често деле садржаји десничарских организација.

Мит о слабој заступљености ћирилице на интернету разбијен је званичним подацима. Она је захваљујући руском језику на другом месту, иза енглеског, а испред кинеског, јапанског и осталих писама.

Предраг Милићевић, руководилац за развој пословања и маркетинг у РНИДС-у, истакао је као погрешно схватање да нас ћирилица одваја од света, јер је језик тај који други не разумеју, па једном Французу или Немцу наш сајт неће бити разумљивији ако је на латиници.

Једина „рампа” за ћирилицу тренутно је имејл адреса, јер лево од „мајмунчета” не може да стоји ниједно друго писмо осим латинице. Тренутно се ради на томе да се овај проблем реши на глобалном нивоу.

Неко из публике је прокоментарисао да визит-карта једног Кинеза на кинеском не би била од користи нашем привреднику, јер не би знао ни како да унесе та слова. Енглески остаје језик споразумевања барем у пословном свету, али то није разлог да једна страна визит-карте не буде на националном писму. За све који се обраћају локалном тржишту, употреба ћирилице у онлајн свету не представља проблем, већ може да буде предност, закључили су учесници скупа.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.