Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто су веронаука и грађанско једине „табу теме” у школству

Вербићева идеја да се настава ова два предмета сведе на четири разреда разгорела је страсти и полемике, иако је то само део плана Министарства просвете да се програми свих предмета преиспитају, а неки изборни и укину
(Фото Д. Ћирков)

Идеја министра просвете др Срђана Вербића да се веронаука и грађанско васпитање уче само четири, уместо као до сада 12 година и даље изазива велике потресе у јавности. Није остало незапажено да  Светосавској академији нису присуствовали највиши црквени великодостојници, нити председник државе. Вербић је ово прокоментарисао као „одсуство толеранције” и признао да његове ставове очигледно не деле не само представници седам цркава и верских заједница, већ ни људи из врха државе.

Истине ради, треба рећи да су тог дана патрјарх Иринеј, владика бачки Иринеј и митрополит Амфилохије били на састанку поглавара аутокефалних православних црква у Шамбезију (предграђе Женеве).

Вербић је гостујући у емисији „Да, можда, не” на РТС-у поновио да је уместо толеранције, веронаука подстакла сегрегацију у школама, јер је реч о предмету који ђаке раздваја не по интересовању, већ по верском опредељењу њихових родитеља. Он је рекао да је износећи свој предлог на седници Националног просветног савета, „очекивао да ћемо бити довољно толерантни да цивилизовано почнемо разговор и о табу темама у школству”. По његовом мишљењу, после 12 година од увођења грађанског васпитања и верске наставе „имамо права да питамо како се ради у школама и да ли се иде у добром смеру”.

– Верске заједнице доносе програме, уџбенике и бирају вероучитеље, министар те предлоге само потпише. Као и за друге предмете, ипак је потребно да имамо некакав механизам контроле, да коригујемо ако нешто не ваља, а како да то урадимо ако о томе не причамо – рекао је Вербић.

Подсећања ради, анализа предмета у основним и средњим школама, као и образовних профила је уобичајени посао Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ). Многе новине тј огледи нису издржали тест времена и укинути су. Међутим, на тај начин веронаука и грађанско никада нису били под лупом.

Вероучитељи „на поверење”
Оно што остаје као реални проблем, а што каже и Вербић, јесте да се у овом тренутку не зна како и колико су вероучитељи квалификовани, „већ можемо само да верујемо да су оспособљени за тај посао”. Вероучитеље, иначе, не бира Министарство просвете, али их плаћа. На наше питање коме незадовољни родитељ може да се пожали на рад оних који у школама предају веронауку, у Министарству просвете су нам одговорили да је надлежна школска управа, односно просветни саветник.

Иако се у јавности подигла прашина око предлога о смањењу часова грађанског и веронауке, за шта је заслужан и сам Вербић због свог говора на конститутивној седници НПС-а, ово је ипак само део једне много шире приче.

Наиме, у новембру прошле године, Министарство просвете је послало допис ЗУОВ-у да уради ревизију планова и програма у основном и средњем образовању. Конкретно, указано је да оптерећеност ученика седмог и осмог разреда није у складу са законом.

У истом допису, сугерисано је смањење броја изборних предмета, као и да се посебна пажња посвети грађанској и верској настави.

Како сазнајемо у ЗУОВУ-у, комисија која ће радити овај обиман посао је формирана, први састанак ће бити у понедељак и тек када се уради комплетна анализа и сачине препоруке, оне ће бити прослеђене Националном просветном савету који даје коначну реч.

У овом тренутку је рано говорити о томе како ће предлози изгледати, а још мање је јасно како ће гласати НПС, који је тек конституисан и у којем има доста нових чланова, укључујући и председника, проф. др Александра Липковског.

– Читава прича је истргнута из контекста и почиње да бива чак и непријатна. Сматрам да јесте дошао тренутак да се анализирају наставни планови и програми свих предмета. Подсетићу вас да сам био противник увођења изборних предмета, Министарство је било навалило, а сада одједном траже да се смањује њихов број. Ја се слажем да их је исувише и да је потребно да се врати један чвршћи оквир образовања ученика – каже за наш лист др Липковски.

На питање када се може очекивати да о овим темама расправља НПС; он одговара да би волео да то буде до почетка наредне школске године, али признаје да је у питању велики посао.

Декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић се не слаже да Вербићевом тврдњом да веронаука изазива сегрегацију у школи и сматра да је управо ова изјава изазвала незадовољство у јавности.

– Гледајући искуство Европе, али и кроз сопствену породицу и унуке, нисам нашао доказа за ту тврдњу. Битно је рећи и да за сваки уџбеник из веронауке мора да постоји сагласност представника свих седам цркава и верских заједница, што управо говори о толеранцији, а не сегрегацији – каже за наш лист декан Аврамовић.

Веронаука је, иначе, део образовног система у свим земљама у Европи, осим у четири – Албанији, Македонији, Словенији и делу Француске. 

Коментари41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.