Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Драги наши” лане били шире руке

Дознаке наших радника и исељеника у 2015. премашиће, према подацима НБС, 2,8 милијарди евра, а по Уједињеним нацијама у Србију је лане стигло чак 4,88 милијарди долара

Дознаке новца наших радника и исељеника у 2015. премашиће, готово је сигурно, 2,8 милијарди евра. На то указује чињеница да је од почетка јануара до краја новембра прошле године од „наших драгих” из света у Србију стигло 2,62 милијарде евра, или за 10,3 одсто више него у истом периоду 2014. Према подацима Народне банке Србије, највећи прилив дознака из иностранства регистрован је из Немачке, Аустрије, Швајцарске и Француске. Новчане пошиљке „драгих наших” од 2001. наовамо редовно су биле веће од годишњих износа директних страних инвестиција. Изузетак је 2006. кад су, највише због продаје „Мобтела” за око 1,5 милијарди евра, улагања странаца достигла безмало 4,4 милијарде евра.

Дознаке наших радника и исељеника и у 2015. знатно ће премашити нето директне стране инвестиције. Девизне пошиљке са разних страна света су, поред солидних резултата робне размене, и у прошлој години знатно допринеле смањењу дефицита текућег платног биланса, тако да ће тај минус бити најмањи после 2003. године.

Према рачуници Стојана Стаменковића, уредника часописа „Макроекономске анализе и трендови” Економског института, нето прилив директних инвестиција од почетка јануара до краја октобра 2015. достигао је 1,44 милијарде евра, што је чак за 39 одсто више него у првих десет месеци 2014. Процена је да су у целој прошлој години достигле око 1,6 милијарди евра.

– Дефицит текућег рачуна платног биланса у току десет месеци 2015. био је за 17 одсто мањи него у истом периоду претходне – указује Стаменковић. – Сви су изгледи да износ дефицита у целој 2015. неће премашити, или бар не битно, суму од 1,7 милијарди евра. То ће бити најмањи износ дефицита текућих трансакција после 2003. године. Мањи од четвртине максималног дефицита из 2008, кад је износио 7,1 милијарду евра.

Пошиљке новца, углавном наше дијаспоре, релативно су стабилан извор девизних прилива, јер најчешће стижу на адресе њихових рођака у Србији којим они плаћају свакодневне потрепштине.

Од почетка овог века у просеку смо трошили за петину више него што смо зарађивали. Да није било пошиљки девиза, које редовно стижу од друге половине прошлог века, у Србији би се живело много скромније, а баук државног банкрота закуцао би нам на врата много раније.

Од почетка 2001. у нашу земљу слила се огромна сума девиза, али су дознаке наших људи, по правилу, биле најредовније и најобилније, каже др Млађен Ковачевић, редовни члан Академије економских наука.

– Само по основу такозваних текућих трансфера, у којима доминирају дознаке, од 2001. до краја 2012. у нето износу стигло је више од 34 милијарде евра – каже Ковачевић. – Поређења ради, на име страних директних и портфолио инвестиција у том периоду инкасирали смо око 19,5 милијарди евра.

Према доступним подацима, 23 одсто становника наше земље има бар једног члана породице у иностранству, а 11 одсто је анкетарима једног истраживања изјавило да има повремене или редовне приходе од рођака из света. Рачуница казује да, непосредно или на неки други начин, дијаспора у Србији помаже око 800.000 људи.

– Новац који наши људи из иностранства шаљу својима у земљу деценијама подиже стандард многих породица у Србији, њихову куповну моћ, али дознаке позитивно утичу и на домаћу производњу – каже Ковачевић. На другој страни, раст дознака у 2015. последица је и изнудице да се помогне родитељима и рођацима којима је животни стандард знатно опао због смањења плата и пензија, али и губитка посла. Он је последица и повећања броја грађана принуђених да оду из земље.

Ковачевићев колега Владимир Гречић, један од најбољих познавалаца наше дијаспоре, напомиње да се она не може сврстати у богатију, али је истина и да наши људи расути по „белом свету” не заборављају своје у земљи порекла. Гречић подсећа да је истраживање аналитичара Светске банке показало да је по просечном износу пристиглих дознака по становнику од 2000. до 2009. године наша земља била на петом месту међу рангираних 155 држава.

Подаци Светске банке казују да је у првој деценији овог века од дијаспоре путем дознака у Србију стигло чак 43 милијарде долара и да су дознаке чиниле 13,7 одсто бруто домаћег производа. По тој рачуници, од 2000. до 2010. у Србију је стигло 2,5 пута више дознака него директних страних инвестиција.

Прилив девизних дознака у Србију у 2015. биће већи него у претходној години, поред осталог и зато што се број емиграната из Србије од 2007. године повећава, напомиње Гречић

– Секретаријат ОЕЦД-а је у својој студији објављеној у другој половини 2015. саопштио да је у 2007. из Србије у земље ОЕЦД-а емигрирало 27.000, а у 2013. око 43.000 људи. Иначе, број миграната по методологији Светске банке један је од главних чинилаца на основу којег процењује прилив девизних дознака – указује Гречић.

Према његовим речима, аутори студије Одељења за становништво УН International Migrant Stock: The 2015 Revision, која је представљена јавности 12. јануара 2016. у Њујорку, проценили су да је у 2015. години од наших из света у Србију стигло 4,88 милијарди долара.

Коментари30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.