Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стварна или предизборна библиотека

Главни пројекат чачанске књижнице, који је урадио Душан Вуловић према идејном решењу Момира Радишића, предвиђа да део постојеће зграде у Синђелићевој буде срушен, а потом надограђен један спрат на цео објекат
Зграда Дома Војске Србије у Чачку у коју 11 година нико није укуцао клин (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у Чачку саопштила је јуче да ће, после четрдесет година подстанарског живота у Дому културе, коначно добити своју зграду. Пошто је опрезност мајка мудрости, у саопштењу се додаје да је то „најава градског руководства у Чачку”.

„Као трајно решење за смештај Библиотеке, пре шест година је одабран и купљен простор некадашњег Дома Војске Србије, а сада су се стекли услови да град приступи обнови и преуређењу те зграде у Синђелићевој 24. Нова адреса за Библиотеку била је један од повода за састанак новоименованог директора наше куће др Богдана Трифуновића и досадашње директорке Данице Оташевић са градоначелником Чачка Војиславом Илићем и његовим најближим сарадницима, одржан 18. јануара. Тада су представници Библиотеке првог пута стекли потпуни увид у изглед будуће зграде и предрачунску вредност радова, као и намере управе града да реши просторни проблем установе. О томе је било речи и на 51. седници Скупштине града Чачка, 25. јануара 2016, када су и одборници потврдили важност овог посла, чему су у буџету града за 2016. намењена 52 милиона динара”.

Та зграда закључана је априла 2005. године кад је укинут гарнизон Војске Србије у овом граду, тако стоји и од тада у њу није уложено ништа, али се догађало којешта. Ево, овако...

Грађевинска дозвола за Дом у Синђелићевој издата је 5. августа 1960. године за површину од 1.329 квадрата и затим негде изгубљена, а за дограђени део подрума, приземља и спрата, укупне површине 122 квадрата, никад није била ни издата. Ово се испоставило приликом покушаја да град Чачак, који је грађевину куповао од Министарства одбране Србије, буде уписан у катастар непокретности као корисник. Уговор о преносу права коришћења Дома Војске са Републике Србије на Чачак потписан је 11. децембра 2009. пошто је град прихватио купопродајну цену од 127,5 милиона динара (како је пре тога објављено, за грађевину која има подрум, приземље и спрат од 1.600,85 квадрата и две катастарске парцеле од 24,53 ара) и последњу рату Министарству уплатио 27. јула 2010.

Међутим, 2012. године испоставило се да скоро ништа од тога није тачно. Мерењем површине Клуба Војске Србије у Чачку утврђено је да, у односу на купопродајни уговор по коме је зграда плаћена, недостаје 610,82 квадрата. За ону купопродајну цену од 1.592.705,28 евра предати су, наводи се у уговору, објекат површине 2.211,77 квадрата (по 1.034,83 у приземљу и на спрату, 142,11 у подруму) и 22,27 ари плаца.

Кад је, после уочене грешке, изведен нови рачун, испоставило се да Војска дугује Чачку 397.813,40 евра. Уместо новца, Министарство одбране понудило је Чачанима неизграђену парцелу од 1,53 хектара, која је део, и то мањи, касарне „Ратко Митровић” у насељу Алваџиници. Међутим, ар земље на том месту вредео је 4.000 евра па цела парцела кошта 615.480 евра. Чачак има пет година да отплати читаву парцелу, с тим што су ануитети за 2013, 2014. и 2015. годину већ исплаћени кроз ону разлику за Клуб Војске, и тада је решено да још 217.666,60 евра Министарству буде уплаћено 2016. и 2017. године из градског буџета.

Има ли начина да се све ово заврши како би требало?

– Колико ми је познато, у две претходне године у градском буџету била су предвиђена средства, реч је о вишемилионским износима, за израду пројекта и друге трошкове преуређења Дома Војске, али је увек искрсавало нешто прече. Зато је новац усмераван на неку другу страну. Надам се да је сада дошло до прекретнице, и да ће Градска библиотека у Чачку, као угледна адреса, коначно постати свој на своме – каже за „Политику” др Богдан Трифуновић, директор ГБ „Владислав Петковић Дис”.

Главни пројекат, који је урадио архитекта Душан Вуловић према идејном решењу арх. Момира Радишића, предвиђа да део постојеће зграде у Синђелићевој буде срушен, а потом надограђен један спрат на цео објекат. Укупна корисна површина зграде била би око 3.200 квадрата, од чега је 2.228 предвиђено за Градску библиотеку. Осталих 1.000 квадрата чиниће просторије управа града Чачка, омладинских организација и вишенаменске сале за 150 особа. Вредност радова је процењена на око милион евра.

Нова зграда Библиотеке испуњавала би све националне стандарде за јавне књижнице: имала би одељење за децу, позајмно одељење за одрасле, научно, завичајно, стручно, периодику, центар за дигитализацију, простор за легате и изложбе, канцеларије, конференцијску салу, савремене читаонице за стручну литературу, читаоницу дневне штампе и периодике, електронску читаоницу, као и обећану свечану салу са 150 места, где би се одржавали књижевни програми, уз унутрашње двориште за летње програме. То би била једна од најсавременијих установа културе у западној Србији и остварење сна бројних генерација ове установе са завидном традицијом од 170 година, саопштава ГБ.

Управа ове књижнице истиче, такође, да ће Чачак коначно добити нови храм културе који ће мештани једноставно називати „наша библиотека”.

Ову наду подстиче и мишљење Министарства културе и информисања које је подржало замисао претварања простора некадашњег Дома војске у библиотеку, као и Заједница матичних библиотека Србије која је на заседању у новембру 2015. нагласила да је пројекат Библиотеке у Чачку један од најважнијих у Србији када је реч о просторном ширењу библиотека у нашој земљи.

Али, увек постоји нешто што срећу квари. Наиме, у Библиотеци истичу да пројектом описано да је поменута сала у обновљеној згради намењена и за – венчања.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.