Среда, 18.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јавни дуг повећан две милијарде евра

Премијер Вучић очекује да ће Србија тек од 2017. почети да смањује обавезе према свету
(Фото Д. Јевремовић)

Јавни дуг Србије на крају 2015. достигао је 24,8 милијарди евра или 75,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је јуче Министарство финансија. У поређењу са претходном 2014. годином, јавни дуг је повећан за око две милијарде евра. На крају 2014. јавни дуг је износио 22,76 милијарди евра, односно 70,4 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20,14 милијарди евра, са учешћем од 59,6 одсто у БДП-у. Крајем 2000. године јавни дуг је био 14,17 милијарди евра или 201,2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8,78 милијарди евра или 28,3 одсто БДП.

Дуг државе ће расти до краја 2016. године, записано је у Стратегији управљања јавним дугом. Према јучерашњој изјави премијера Вучића раст дуга биће заустављен 2017, када консолидујемо домаће финансије, а са почетком 2018. почео би да опада, да би на крају 2018. био око 74,5 одсто вредности свега створеног у тој години.

Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто. Та горња граница задужености државе прекорачена је крајем 2011, кад је јавни дуг достигао 14,7 милијарди евра.

– Србија је високо задужена земља јер је само 22,3 одсто укупног задужења државе, укључујући и дуг градова и општина, у динарима – указује Млађен Ковачевић, члан академије економских наука. – Поготову што 75 одсто нашег извоза остварују стране компаније, тако да држава тешко долази до девиза, а на нове кредите у девизама плаћамо високу камату од четири-пет одсто. На другој страни, такође високо задужене Италија и Ирска, чланице ЕУ и „еврозоне” нове кредите добијају по камати мањој од два одсто.

Аутори часописа „Макроекономске анализе и трендови” Економског института указују да управљање државном касом и њеним текућим рачуном у наредним годинама неће бити лако.

– Платни биланс у наредним годинама постаје врло осетљив – упозорава уредник МАТ-а Стојан Стаменковић. – Ако се покрену инвестиције може се очекивати повећање увоза, а истовремено се не може са сигурношћу рачунати на очекивани раст извоза у неким носећим областима, као што је извоз бакра, челика и аутомобила. При том долазе критичне године за отплату у којима доспевају „евробондови”, односно кредити узети у доларима од 2017. до 2021. Неизвесно је да ли ће бити раста страних инвестиција јер се са сигурношћу не зна какви ће бити услови кредитирања у годинама које долазе.

– Спољни дугови држава бивше СФРЈ нарасли су на 145 милијарди долара, што је око 133 милијарде евра – каже Дејан Јовoвић, научни саветник – експерт за међународне финансије. – Пре рата 1991. укупни јавни дуг бивше нам заједничке државе кретао се око 15 милијарди долара, што је знатно мање од садашњег спољног дуга Србије. Данас је спољни дуг Хрватске, Словеније и Србије, посматрано појединачно за сваку државу, већи од тадашњег дуга целе СФРЈ.

То, додуше, не одсликава право стање, напомиње Јововић, јер вредност америчког долара данас није иста као пре 25 година. Поједини стручњаци упозоравају да је вредност америчке валуте од 1991, па закључно са 2012, готово преполовљена.

– Укључујући и ту чињеницу, реално је укупан износ спољног дуга свих држава насталих на подручју бивше СФРЈ на крају 2013. био око шест пута већи него крајем 1991. С друге стране, укупан реални износ БДП у 2013. свих шест држава насталих на подручју бивше СФРЈ био је мањи него 1991. – напомиње Јововић.

Посматрано по републикама, најзадуженија била је Србија. Њен спољни дуг износио је 4,8, следи Хрватска – 2,7, Словенија – 1,7, БиХ – 1,5, Македонија – 0,7, Црна Гора – 0,6, док је Федерација дуговала 3,1 милијарду долара.

Према подацима Светске банке, однос спољног дуга и БДП-а у 2013. години износио је за БиХ – 52,1, за Македонију – 64,4, за Словенију – 84,4, за Србију – 87,4, за Хрватску – 103,4, а за Црну Гору 120,4 одсто.

– Ако се има у виду да се по критеријумима међународних финансијских институција држава сматра високо задуженом ако однос њеног спољног дуга и БДП-а премашује 80 одсто, онда су Црна Гора, Хрватска, Словенија и Србија високо задужене земље. Да не говоримо о томе да је величина БДП-а, изражена у доларима, мање или више надувана, јер се БДП у домаћој валути дели са вештачком, нереалном вредношћу америчког долара – напомиње Јововић.

Убедљиво најзадуженија земља бивше Југославије је Хрватска, чији је спољни дуг те године достигао око 49 милијарди евра. Следи Словенија са 45, Србија са 27, Македонија са шест, а на зачељу листе су Босна и Херцеговина са четири и Црна Гора са око две милијарде евра.

Стручњаци се слажу, каже Јововић, да донекле само Словенија и Хрватска, као пуноправне чланице Европске уније, могу дозволити себи толики дуг посматрано у односу на БДП. У случају проблема у измиривању својих обавеза, оне могу да очекују подршку ЕУ, која је у сличним ситуацијама – Грчка, Ирска, Португал, Кипар и Шпанија, већ интервенисала.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.