Вучић: Нема штедње с већим платама

Не могу од владе истовремено да се траже супротне ствари – да се захтевају државне субвенције и нижи фискални дефицит, стабилне финансије и веће плате у јавном сектору. Зато је Србији неопходан друштвени договор, изјавио је јуче премијер Александар Вучић.

– Или хоћемо стабилан раст или да нам прво мало буде нешто боље, не да нас дочека потпуна пропаст као 2012. године. Морамо то све јасно да кажемо народу. Та врста договора је битна за Србију – казао је премијер.

На јучерашњој првој сесији дијалога у оквиру Немачко-српске иницијативе за одрживи раст и запошљавање у Палати Србија у организацији кабинета председника владе, немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ и Немачке развојне банке KfW, Вучић је истакао да Србија улази у године динамичног привредног раста, а да ће јавне финансије бити у бољем стању. Подсетио је да је ММФ за ову годину прогнозирао привредни раст од 1,75 одсто, а он сматра да ће премашити два одсто. За 2017. ММФ прогнозира раст већи од два одсто, а влада 2,5 процената.

– Циљ је да се стопе раста које ћемо постићи у наредним годинама устале и да буду одрживе – рекао је Вучић.

Да би се тај циљ остварио наша земља мора истовремено да уреди тржишта рада и образовања, „јер само они који напредују и уче имају шансу за успех, а за то немамо могућност без помоћи Немачке”, казао је премијер.

– За то немамо ни довољно знања ни могућности без Немачке подршке и помоћи, не толико у новцу, колико у сазнањима које треба да нам пренесу – рекао је Вучић. – Волели бисмо да се све друго промени, а да ми останемо исти, али то не може. Мораћемо себе да мењамо, да се другачије понашамо.

Држава је у сарадњи са НАЛЕД-ом и другим организацијама успела да побољша услове пословања, тако да се земља померила на листи „Дуинг бизнис” листе Светске банке за 32 места и сада је на 59.

– И ове године ћемо се померити на тој листи за 15-20 места унапред. Али све док је кључно питање код нас „кад ће држава да ми нађе посао”, уместо „немојте држава да ми смета”, нећемо имати прилике за већи успех – указао је Вучић.

Држава ће у овој „години предузетништва”, подржати мала и средња предузећа са 1,5 милијарди динара, што је троструко више него лане. Премијер је казао да ће бити повољних кредита од партнерских банака за инвестиције и обртни капитал.

Генерални директор за међународну развојну политику немачког Министарства за економску сарадњу и развојну политику Петер Фаилер је казао да је прошле године у Немачкој више од 26.000 грађана Србије поднело захтев за добијање азила. Иако је крајем године дошло до смањења броја захтева, то показује да припадници мањинских заједница не учествују равноправно на тржишту рада, као и да млади напуштају земљу, јер не постоји пословна перспектива, а Немачка је спремна да помогне да тако не буде.

– Од почетка иницијативе у мају већ смо подстакли више питања, а тако смо потписали споразум о кредитним

линијама у висини од 38,5 милиона евра за подстицај малих и средњих предузећа, посебно у пољопривредним деловима земље. Договорен је и споразум о иновативном пољопривредном осигурању, а покренут је и национални дијалог за борбу против незапослености младих – казао је Фаилер.

Немачка је Србију подржала својим доприносом у европском фонду за југоисточну Европу, преко којег је у Србији, кроз кредите и друга давања, створено 90.000 радних места, указао је он. Прошле године је нашој земљи за подстицај раста и запошљавање обећала 82 милиона евра, које је спремна да стави на располагање након што се буду видели резултати.

Фаилер је указао и да Немачка помаже и у професионалном образовању грађана Србије наводећи да је, на пример, у сарадњи са „Бошом” и општином Пећинци, опремљена техничка школа машинама, где ђаци добијају специјализовану техничку обуку, а у Лесковцу је, заједно са „Фалкеом”, модернизован текстилни сектор.